Javnost je već 2023. godine znala da je i jedna mađarska firma zainteresovana za projekat SE Trebinje koji se spominje kao jedna od najvećih energetskih investicija na Balkanu. Poslednja vest o solarnoj elektrani koja će biti izgrađena na teritoriji Republike Srpske je, da će njeni kapaciteti biti udvostručeni zahvaljujući jednom inovativnom rešenju. Vlada Republike Srpske je u decembru prošle godine stavila na javnu raspravu dopunjenu verziju Prethodne procene uticaja na životnu sredinu, iz koje smo saznali pregršt novih detalja o ovoj investiciji.
Mediji u RS su burno reagovali na vest, da je mađarsko preduzetništvo vezano za ovu investiciju, Lugoš Rinjuablz (Lugos Renewables) d.o.o., otkupom većinskog vlasništva projektnog preduzeća – zaobilazeći javno nadmetanje – došla do koncesije na 50 godina. U međuvremenu se mađarska firma – zbog bankarske garancije date jednoj od njenih podružnica –, našla u teškoj finansijskoj situaciji.
Roland Lugoš, vlasnik grupe preduzeća, u svojoj izjavi za portal Átlátszó Vajdaság, demantovao da bi to ugrozilo realizaciju projekta solarne elektrane, kao i to da mađarska vlada podržava njegovo preduzetništvo. Kako nam je rekao, puštanje solarne elektrane u rad se očekuje početkom 2027.
Tokom našeg istraživanja pregledali smo najnovije, javno dostupne dokumente, posetili smo strane uključene u projekat, zahtevali smo pristup podacima od javnog interesa od HEPA, posetili smo planiranu lokaciju solarne elektrane i pokušali smo otkriti okolnosti indirektnog dodeljivanja koncesije.
Za dobijanje koncesije za solarnu elektranu Lugoš Rinjuablz d.o.o. je koristilo „prečicu”
Isključiva upotrebna dozvola, tj. koncesija, za izgradnju solarne fotonaponske elektrane jugoistočno od Trebinja dodeljena je Elektroprivredi RS (ERS) 2020. godine.
Međutim za mogućnost dodeljivanja isključivog prava nije raspisan javni konkurs. Elektroprivreda RS zato je mogla dobiti dozvolu, jer u smislu Zakona o koncesijama, u slučaju postojanja javnog interesa, ista se može dodeliti kroz pregovore sa ponuđačem, bez raspisivanja javnog poziva, tj. tendera.
Koncesija = dozvola za izgradnju infrastrukture i/ili pružanja usluga odnosno eksploataciju prirodnih resursa.
Vlada Republike Srpske i ERS su potpisali ugovor o koncesiji na 50 godina u oktobru 2020., a ERS je u roku od 10 dana pokrenula osnivanje Solarne fotonaponske elektrane Trebinje 1 d.o.o. Novo projektno društvo je registrovano kod Okružnog privrednog suda Trebinja dana 6. novembra 2020. sa početnim kapitalom od oko 10 000 evra (20 000 konvertibilnih maraka).
Nadzorni odbor vlasnika je 29. novembra pokrenuo ne-novčano povećanje osnovnog kapitala društva, obrazlažući to prvenstveno pravom na koncesiju. Vlada Republike Srpske je u decembru odobrila zahtev, s kojim
je do kraja 2020. godine vrednost osnovnog kapitala SE Trebinje 1 povećan na 3.6 miliona evra (7 233 152 KM).
ERS je u martu 2021. podnela zahtev za prenos koncesije na predmetnu firmu, koji je uz odobrenje vlade utvrđen u trilateranom ugovoru u junu.
U međuvremenu se novi investitor, Lugoš Rinjuablz d.o.o. iz Mađarske, obratio projektnom društvu.
S obzirom na to da je prvobitni vlasnik javno preduzeće, a iznos kupoprodaje prelazi 50%, za ujedinjenje ove dve kompanije potrebno je odobrenje i vlade i Konkurencijskog veća. Vlada Republike Srpske je ovaj zahtev ispunila već 30. decembra 2021. Zahtev je, nakon toga, prosleđen Konkurencijskom veću, koji je odobrilo ovo privredno udruživanje tek u novembru 2022. S time je omogućeno da ERS prenosi 70% vlasničkog udela projektnog društva SE Trebinje 1 na Lugoš Rinjuablz d.o.o.
O decembarskoj registraciji promene vlasnika, vlada je obavestila javnost tek u martu 2023.
Mađarskoj firmi je s ovim udruživanjem dodeljena, i koncesiju za solarnu elektranu na 50 godina, a zahvaljujući ERS-u je zaobišla javno nadmetanje.
Poređenja radi: 2018. godine, kada je jedna privatna firma zahtevala koncesiju za solarnu elektranu na teritoriji Opštine Ljubinje, Ministarstvo energetike i rudarstva RS je raspisalo javni poziv za izgradnju solarne elektrane i upravljanje s njom. Kao i u slučaju SE Trebinje, i ta koncesija je glasila na 50 godina, a firma-inicijator je imala tu prednost da joj je odobreno 10% više bodova kod ocene predloga projekta. Inače, ova investicija nije uspela, jer ponuđač nije mogao da dokaže da poseduje zahtevano pokriće za finansiranje.
Transparency International Bosna i Hercegovina (TI BiH) je počela da ispituje predmet solarne elektrane Trebinje 1 zbog sumnjivih okolnosti pod kojima je dodeljena koncesija na osnovu javnog interesa. Budući da se radi o informacijama od javnog interesa, TI BiH je tražila od Komisije za koncesije da prikaže dokumentaciju (o stručnoj i tehničkoj opremljenosti, odnosno dokaz o pokriću za novčana sredstva potrebnih za realizaciju projekta) na osnovu kojih je Komisija izdala dozvolu za ERS i koja bi isključila mogućnost da je javno preduzeće bilo u dosluhu sa mađarskom firmom.
Međutim, Komisija – uprkos tome da je TI BiH već dva puta (2023. i 2024.) dobila sudski spor po predmetu dostavljanja informacija od javnog interesa –
i dalje nije bila voljna da obelodani detalje koncesije dodeljene SE Trebinje 1.
Kao prilog Prethodne procene uticaja na životnu sredinu, objavljene u decembru 2024., kako ugovor o koncesiji, tako i njegove izmene su javno dostupne. Ali ovi dokumenti još uvek ne daju odgovor na pitanja TI BiH, na primer: na osnovu zahteva za koncesiju, od kakvog kapitala je ERS prvobitno nameravala da finansira investiciju, ili tačno od kada i u kojoj formi Lugoš Rinjuablz d.o.o. učestvuje u projektu.
Zahtev za koncesiju je, najverovatnije, već bio u toku, kada se Lugoš Rinjuablz d.o.o. uključilo u priču
Mađarski investitor bosanskohercegovačke solarne elektrane je Lugoš Rinjuablz d.o.o., čiji je vlasnik Roland Lugoš, preduzetnik iz Baje, a njegov otac, Atila Lugoš se bavio instalisanjem fotonaponskih sistema. Roland je od svog oca preuzeo vođenje Optimum Solar z.d.d. 2017. godine, a njegovo preduzeće, osnovano 2012., Lugoš Rinjuablz d.o.o se od 2016. godine bavi proizvodnjom električne energije.
Odgovarajući na naša pitanja, Roland Lugoš je rekao, da je učešće Lugoš Rinjuablz d.o.o. u projektu solarne elektrane je zato došlo u obzir, jer je za ovo preduzeće koje je aktivno i u Mađarskoj i na Balkanu, regija Trebinja od istaknutog značaja.
Informaciju o ovoj mogućnosti za investiranje dobio je u martu 2020. godine na Samitu energetike Trebinje – SET 2020.
Te godine je ERS po prvi put organizavala ovaj međunarodni forum, nakon što je 2019. objavila da njeni planovi u desetogodišnjoj perspektivi, uključuju i investicije za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora kapaciteta od 1000 MW, kao i izgradnju SE Trebinje.
Za izgradnju solarne elektrane, koja bi se realizovala u Opštini Trebinje, ERS je dala ponudu još 19. novembra 2019., a to saznajemo iz ugovora o koncesiji potpisanog u oktobru 2020. između Vlade Rpublike Srpske i ERS, koji je dostupan kao prilog dopunjene Prethodne procene uticaja na životnu sredinu.
Na osnovu izjave Rolanda Lugoša, mađarska firma je tek posle samita SET 2020 pozvala rukovodioce preduzeća iz RS u Budimpeštu. Videvši mogućnosti u ambicioznim ciljevima ERS-a, on je inicirao pregovore uz učešće jedne međunarodne advokatske kancelarije.
„Na ovim pregovorima smo mapirali jačine obe strane. Na osnovu naših iskustva i finansiranja projekta, koju kao mađarska firma možemo obezbediti, ustanovili smo da je koncepcija poslovnog partnerstva najefikasnija.”
U međuvremenu se razvijala tehnologija, iskorišćenost lokacije je optimalizovan, ulaganja u osnovna sredstva (CAPEX – capital expenditure), kao osnova poslovnog plana, više puta su menjana, a jedan od zadataka je postao i to, da se ugovori o kupovini električne energije usklade sa očekivanjima međunarodnih banaka – saznali smo od gosp. Lugoša.
Na samom početku pregovora nisu još bili odobreni ni dozvole za elektranu, ni za podstanice i dalekovode. A čekalo se i na izmene plana izvođenja radova.
Sa ažuriranim projektom, investicija u Trebinju mogla bi da bude jedan od najvećih projekata solarne elektrane na Balkanu.
Međutim, proces udruživanja se odužio. Na odluku vlade o odobrenju, odnosno na dozvolu Konkurencijskog veća trebalo je čekati godinu i po dana. Za to vreme je Lugoš Rinjuablz d.o.o. je dostavljao predloge o očekivani troškovima realizacije projekta, o prednostima pojedinih finansijskih modela i slično.
U svom berzanskom izveštaju za prvo polugodište 2023., Lugoš Rinjuablz d.o.o. je, u vezi investicije u Bosni i Hercegovini, istaklo, da pomoću portfolija međunarodnog projekta može se očekivati bolji povrat ulaganja, nego ako se to radi isključivo na domaćem tržištu solarne energije.
Izveštaj je ukazao na to da „u zemljama jugoistočne Evrope broj sunčanih sati je veći, te solarne elektrane u ovoj regiji rade sa većim kapacitetima i povećanom produktivnošću. U korist regije Balkana govori i geografska blizina, odnosno prihvatanje mađarske stručnosti na polju energetskog sektora.”
U dokumentu stoji i to, da
za finansiranje projekta nameravaju iskoristiti sredstva iz kredita EXIM banke i HEPA konkursa.
Mediji Republike Srpske su primili vest o pojavi Lugoš Rinjuablz d.o.o. sa nepoverenjem. Na upit Radija Slobodna Evropa, ERS je izjavila, da prodaju SE Trebinje 1 ne smatra kupoprodajom, već investicijom. Javno preduzeće će po povoljnoj ceni dobiti proizvedenu solarnu energiju, dok prenosom
vlasničkog udela dobija i 2.5 miliona evra, a u izgradnju solarne elektrane ne treba da ulaže ni jedan jedini evro.
Po rečima Rolanda Lugoša, netačne su one informacije u medijima o tome, da bi njegova firma otkupila ERS ili da se radi o projektu mađarskog premijera. Lugoš Rinjuablz d.o.o. definiše svoj status kao tržišni akter, i zato su i Konkurencijsko veće i FIPA podržali udruživanje, a i projekat.
Sve se loše završilo sa garancijom
Za vreme privrednog udruživanja za projekat SE Trebinje 1, sa strane Lugoš Rinjuablz d.o.o. u pogledu vlasničke strukture, sa mađarske strane su se pojavile sledeće firme:
- Rilajbl Enedži Grup z.d.d.( Reliable Energy Group Zrt.),
- Sol-Trast d.o.o. (Sol-Trust Kft.),
- odnosno Solidijum Kepitl d.o.o. (Solidium Capital Kft.).
Vlasnik ove poslednje navedene firme je onaj Ištvan Janoš Šanta, koga je mađarska javnost upoznala za vreme „afere trafika”, te su mnogi već refleksno uporedili ponovno pojavljivanje ove firme za solarne panele na tržištu sa tom konstrukcijom poslovanja. Firma gosp. Šante je, međutim – kao u druga preduzeća i privatna lica koji su se pridružili krugu vlasnika firme –, bili su u blizini Lugoš Rinjuablz d.o.o. samo privremeno. Od septembra 2024., jedini vlasnik preduzeća je osnivač, Roland Lugoš.
Međutim, slučaj jednog drugog preduzeća Rolanda Lugoša direktno utiče na tržišni položaj Lugoš Rinjuablz d.o.o.,
a to je već spomenuti Optimum Solar z.d.d., koji je u periodu između februara 2017. i oktobra 2018. godine, privremeno, isto bio u vlasništvu Lugoš Rinjuablz d.o.o. Mada je Budimpeštanska berza još 2019. pisala o tome da su „izgledi Optimum Solar z.d.d. izuzetno povoljni”, firma je 28. juna 2024. izdala saopštenje da je, na osnovu naloga Suda glavnog grada od predhodnog dana, ušla u postupak likvidacije.
Prema analizi portala Teleks, likvidacija Optimum Solar z.d.d. je rezultat interakcije više faktora, kao što je loša procena ulaganja (pokušaj renovacije aerodroma u Tasaru i planirana kupovina FK Ujpešt), i drugi spoljni okolnosti (privredne poteškoće prouzrokovane pandemijom kovida 19 i ratom u Ukrajini, odnosno značajno povećanje troškova realizacije projekata u toku).
Lugoš Rinjuablz d.o.o. je bilo garant Optimum Solar z.d.d.,
tj. preuzelo je bezuslovnu garanciju plaćanja za menice izdate od strane svog poslovnog partnera do iznosa od 6 milijardi forinti sa svim doprinosima. Ovaj iznos je istovetan iznosu menice koje je Optimum Solar z.d.d. izdalo 2020. godine sa rokom važenja od sedam godina.
Nakon objavljivanja likvidacije, među informacijama o firmi Lugoš Rinjuablz d.o.o., kod više tačaka se pojavila upis „zaplena udela u imovini”. Znak upozorenja bio je i brzi pad broja zaposlenih od januara 2024. godine u firmi koja je u proseku zapošljavala 17 zaposlenih između 2020. i 2023. U proteklih 12 meseci, firma je zapošljavala u proseku 7, ali u poslednjih 6 meseci već samo 4-5 osoba.
Postavlja se pitanje: da li je zaplena udela u imovini uticala na finansijske izvore Lugoš Rinjuablz d.o.o. predviđene za SE Trebinje, te kako može firma pod ovakvim okolnostima privređivanja realizovati ulaganje vredno sto miliona evra.
U vezi ovoga pitali smo i Rolanda Lugoša, koji je izjavio, da uprkos tome da procesi unutar grupe preduzeća utiču na realizaciju SE Trebinje 1, jer, za sada ni nadprosečni SQ2 kreditni rejting, ni zelena obveznica nisu dostupni za njih, ipak
„obezbeđenje finansiranja projekta je ključno pitanje, tako da nastavak projekta ide dalje sa prikladnim finansijskim rešenjem.”
Udvostručili su efikasnost solarne elektrane
S obzirom na novi tehnološki napredak u oblasti proizvodnje energije i solarnih elektrana, kao i na moderne inovacije u ovoj oblasti, investitor je odlučio da poveća efikasnost predmetne solarne elektrane.
Povećanje proizvodnje energije će se realizovati sa tzv. bifacijalnim solarnim panelima (solarni paneli sposobni da generišu energiju s obe strane), te će instalisana snaga SE Trebinje 1 biti 146,06 Mwp, a ne 72.92 Mwp kako je prvobitno planirano. To znači, da će
solarna elektrana proizvoditi 216,907 Gwh energije godišnje, a to je dvostruko od planiranog kapaciteta.
Megawatt peak = Mwp ili nominalna, instalisana snaga, mera za maksimalni potencijalni kapacitet iz takvog izvora kao npr. solarna ili vetro-elektrana, čiji je učinak promenljiv u zavisnosti od okolnosti, npr. jačine sunčevih zraka ili brzine vetra.
Fotonaponska elektrana na teritoriji opštine Trebinje će biti izgrađena jugoistočno od grada, u blizini granice sa Hrvatskom i Crnom Gorom, u naselju Zubci. Prema zemljišnoknjižnom izvodu, površina od 194,92 hektara je u društvenoj svojini. Okolnosti su povoljni za instalaciju solarnih panela jer nema velikog zaklona. Prosečna godišnja temperatura je 14-16 ºC.
Instalacija planiranih 211 680 komada panela – koji će biti vezani u 7 560 pletenica (stringova) – obuhvatila bi otprilike 141.6 hektara površine, dok površina za izgradnju visokonaponskog postrojenja će biti oko 20 hiljada m² (2 ha).
Početak radova izgradnje je prvobitno planiran za drugu polovinu 2023., s tim da bi se puštanje u pogon moglo uslediti već krajem 2024., međutim postupak odobravanja proširene solarne elektrane se prilično odužilo.
Za to vreme na gradilištu se skoro ništa nije desilo.
Prošle jeseni smo se i samo uverili u to. Prilikom naše posete, videli smo samo jednu manju oćišćenu površinu.
Na osnovu satelitskih snimaka „Google Earth”-a, ova površina je uređena negde u periodu između oktobra 2022. i jula 2023. Prema aktuelnim satelitskim snimcima, od tada nisu usledile promene, jedino se primećuju nekoliko novih stazica na toj teritoriji.
Sat pedesetogodišnje koncesije već otkucava – proces odobrenja skraćuje vreme eksploatacije
Prema prvobitnim planovima, pripremna faza projekta bi trajala 24 meseci, a nakon toga bi dozvola bila na raspolaganju investitoru na još 48 godina.
Međutim, u decembru 2021., SE Trebinje 1 je podnela zahtev za produženje roka za planiranje i izgradnju projekta, a to je odobreno u februaru 2022. Prvi aneks ugovora o tome je potpisan u maju 2022. Shodno ovom aneksu, u prvom krugu, rokovi se menjaju na 48 meseci i 46 godina za upotrebnu dozvolu.
Nakon toga je investitor, u aprilu 2023. –, radi povećanja efikasnosti solarne elektrane i sa idejom novog tehničkog rešenja –, zahtevao nove izmene ugovora o koncesiji. Veće i vlada su u julu 2023. odobrili plan, ali su insistirali da se izradi dopuna procene uticaja na životnu sredinu. Drugi aneks ugovora je potpisan u julu 2024.
Inicijalno, ukupna vrednost investicije bila je 51,5 miliona evra (100 750 000 KM). U smislu ugovora o koncesiji, investitor plaća za ustupljenu koncesiju jednokratni iznos od 257 hiljada evra (503 750 KM), odnosno naknadu za korišćenje predmeta koncesije u iznosu od 0.00275 evra (0.0055KM) po kilovat-satu.
S time je ukupni budžet projekta povećan na 105,4 miliona evra (206 180 009,16 KM),
a srazmerno s ovim je investitor bio u obavezi da plati dodatnih 269,5 hiljada evra (527 150,04 KM) jednokratne naknade.
Prema važećem ugovoru, projektovanje i realizacija projekta će uslediti u dve faze u roku od 5 godina, a period korišćenja se menja na 45 godina. Lugoš Rinjuablz d.o.o. bi trebalo da završi izgradnju solarne elektrane do oktobra 2025.
Međutim, po rečima Rolanda Lugoša, potrebne dozvole će biti odobrene tek do kraja leta, te se puštanje u pogon solarne elektrane može očekivati u prvoj polovini 2027. godine.
„Trenutno, zbog prelaska na modernu tehnologiju, čekamo na ekološke dozvole, a posle toga sledi izmena građevinske dozvole i dobijanje građevinske dozvole za podstanicu i dalekovod.
Solarna elektrana u Trebinju će u 2027. godini proizvoditi 216 Gwh zelene energije godišnje”,
– kaže Lugoš.
U tom slučaju, koncesija će biti na snazi još 43 godine od puštanja u pogon.
Još se razmatra odobrenje HEPA podrške u iznosu od 4 milijardi forinti
Jedan od istaknutih programa mađarske vlade je promocija mađarskih preduzetnika u inostranstvu. Proteklih godina ona je formirala nekoliko kišobran-organizacija za realizaciju ciljeva ovakve podrške. Jedna takva organizacija je i Agencija za razvoj mađarskog izvoza – HEPA, i u okviru toga je 2020. godine pokrenut pod-program pod nazivom „Program za podršku rasta na inostranim tržištima” (KNTP).
Sa dva spekta bi II kategorija KNTP-a mogla da bude idealan izvor sredstava za Lugoš Rinjuablz d.o.o.: prvo, kod ovog programa – nasuprot drugima – može se konkurisati i sa projektima koji se realizuju u Bosni i Hercegovini, a kao drugo, profil firme se i tematski uklapa u okvire podrške za investicije u proizvodnju obnovljivih energija.
KNTP daje bespovratna sredstva od najmanje 500 miliona do maksimalnih 4 milijardi forinti, a sopstveni udeo podnosioca projekta je minimum 50%. Odobreni projekti se naknadno finansiraju, ali avansno može se isplatiti najviše 50% od iznosa podrške.
Prošlog februara je direktor lokalne ustanove za promociju izvoza – sa sličnim ciljevima kao HEPA – tj. Agencije za promociju stranih investicija Bosne i Hercegovine (FIPA), Marko Kubatlija i Gabor Jenei, generalni direktor HEPA
potpisali memorandum o uzajamnom podsticaju investicija u obe države.
Tražili smo kopiju ovog dokumenta kako od HEPA, tako i od FIPA, i one su dostavile traženi memorandum, u kojem ugovorne strane prihvataju, da u okviru KNTP-a, obe agencije će podržati projektne ideje koje će se realizovati na teritoriji Bosne i Hercegovine. Kubatlija se kasnije sastao i sa izvršiocem radova na solarnoj elektrani u Trebinju, Rolandom Lugošem. U smislu memorandum potpisanog sa HEPA, FIPA je izdala izjavu podrške za Lugoš Rinjuablz d.o.o.
Ovo je bilo potrebno, jer HEPA podržava samo takve projekte koji su rado primljeni u ciljnoj državi, a izjavu o tome treba priložiti projektu.
Nakon sastanka, kao odgovor na naš zahtev za pristup podacima od javnog značaja, FIPA nam je poslala izjavu o podršci. U ovom dokumentu stoji, da Lugoš Rinjuablz d.o.o. i SE Trebinje 1 su u zajedničkom konzorcijumu konkurisali za podršku kod HEPA. Prema informacijama dobijenih od FIPA,
Lugoš Rinjuablz d.o.o. je apliciralo kod HEPA za podršku u iznosu od 4 milijardi forinti za realizaciju projekta u Trebinju.
Mada je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i spoljne trgovine na jednoj panel-diskusiji rekao da (mađarska Vlada) podržava SE Trebinje, Lugoš Rinjuablz d.o.o. još ništa nije dobilo/videlo od ove podrške. „S aspekta investicija, ulaganja, nas izrazito interesuje Vaša energetska industrija. Zato podržavamo mađarsko preduzetništvo, koje ovde u Trebinju gradi solarnu elektranu, i zbog toga vodimo pregovore sa ekipom gospodina predsednika o mogućnostim koji su na raspolaganju mađarskim firmama u izgradnji i modernizaciji ovdašnjih elektrana i toplana” – rekao je Sijarto.
Na naše pitanje vezano za to, Roland Lugoš je rekao, da kada su podneli projekat kod HEPA, tada je projekat zadovoljio očekivanja, međutim,
uprkos izjavi Sijartoa, nije doneta odluka o pružanju podrške.
Koliko Lugoš zna, trenutno nema sredstava za ovakvu projektnu konstrukciju. Naglasio je, da čak i da je bilo sredstava za isplatu podrške od 10 miliona evra, to bi pokrilo svega nepunih 10% od investicije vredne 105 miliona evra. U takvom slučaju, bi i bosanskohercegovačkoj državnoj firmi dali jefitiniju struju, kako bi cene električne energije za domaćinstva održali na nižem nivou.
Na naš zahtev za dostavljanja podataka od javnog interesa u martu prošle godine, HEPA je odgovorila, da otkad ova agencija postoji „nije obezbedila podršku, odnosno nije dala kredit za investicije u Bosni i Hercegovini.” A od juna prošle godine su suspendovali mogućnost podnošenja novih konkursa za KNTP program.
Bez obzira na to, preformulisali smo naša pitanja i ponovili zahtev za dostavljanje podataka od javnog intersa. U odgovoru na iste je HEPA već bila konkretnija, preciznija, i prema tome, zahtev Lugoš Rinjuablz d.o.o. za dodelu podrške još je u toku procenjivanja i odluka o istom do dana našeg zahteva za dostavljanje podataka nije doneta.
Iz odgovora HEPA možemo, dakle, zaključiti, da – mada za sada ne podržavaju SE Trebinje 1 – projekat ipak ne tretiraju kao odbijeni, već kao pod procenom.
Autor: Virag Đurkovič
Vizuelni sadržaj: Andrea Dančo
Podaci o preduzećima su sa Opten-a.
Naslovna fotografija: Roland Lugoš, vlasnik firme Lugoš Rinjuablz d.o.o. Izvor: Budimpeštanska berza. Montaža: Átlátszó Vajdaság.
Tekst je originalno objavljen na mađarskom jeziku dana 25. 03. 2025.