U Nacionalnu izbornu kancelariju Mađarske (NIK) je u periodu od 16. marta do 6. aprila pristiglo ukupno 318.083 glasova putem pisama. Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je od 68.492 birača sa pravom glasa, 44.729 dalo važeće glasove na izborima u Mađarskoj. Poslednjih nedelja, međutim, u javnost su isplivale informacije o nekoliko nepravilnosti koje dovode u pitanje kredibilitet ovih glasova. Sakupili smo informacije iz medija koje ukazuju na razloge zbog kojih je mogućnost glasanja posredstvom pisma problematično i informacije koje ukazuju na slabe tačke ovog sistema glasanja, a koja se baziraju na iskustvima u Vojvodini.
Registraciona kampanja
Mađari koji žive van matične države mogli su da učestvuju već i na parlamentarnim izborima 2014. godine, ali nisu pokazali veliko interesovanje za učešće, zbog čega je lokalni partner mađarske vlade, Savez vojvođanskih Mađara (SVM- VMSZ), pokrenuo kampanju za registraciju, za izbore 2018-e godine, tokom koje je podstakla građane sa mađarskim državljanstvom da glasaju na izborima u Mađarskoj te godine.
Pripremajući se za ovogodišnje izbore, SVM je uradio sve što je bilo u njihovoj moći, da bi se dvojni državljani koji žive u Vojvodini, a kojih prema njihovim procenama ima između 150-170 hiljada, registrovali u izborni spisak i iskoristili svoje pravo glasa, i da bi nevažeće glasove smanjili na minimum. Pozivajući se na pomenuto, Ištvan Pastor, predsednik SVM-a, je već u novembru prošle godine najavio, da će njihovi aktivisti lično potražiti Mađare koji imaju mađarsko državljanstvo i žive na teritoriji Vojvodine, kako bi ih podstakli da se registruju u birački spisak, što je preduslov za učestvovanje na izborima u Mađarskoj (prim.prev.). Pastor je u izjavi istakao, „da je sve što rade, u skladu sa zakonima u Mađarskoj, i da su i u Srbiji prošli zakonske procedure, te da je izveštaj poverenika za zaštitu podataka pozitivan“.
Poverenik Milan Marinković nam je na upit prosledio mišljenje koje je poslao i predsedniku SVM-a, a u kom obrazlaže da se aktivnosti partijskih aktivista može slobodno sprovesti, ukoliko ne sadrži prikupljanje i obradu ličnih podataka, u smislu člana 4, stav 1. tačka 3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Odgovor poverenika u celosti, možete pročitati ovde.
Iako je mišljenje Poverenika za zaštitu podataka zvanično objavljen tek 2. decembra, Ištvan Pastor je već 26. novembra bio siguran u njegov ishod, a do 3. decembra, kada je i zvanično počela desetodnevna kampanja, dokument je bio i zvanično objavljen.
Sadašnja registraciona kampanja je okončana skromnijim rezultatima od one koju su sproveli 2018-e godine. Tada je, naime, broj upisanih u izborni spisak sredinom januara iznosio 38.000, da bi taj broj već početkom februara iznosio 46,5 hiljada, a do aprilskih izbora je skočio na čak 53,9 hiljada registrovanih glasača (broj upisanih u registar je, dakle, doživeo porast od 41,9%). Nasuprot ovome, 2022-e godine, broj upisanih je tokom perioda registracione kampanje porastao za samo 7,1%, sa 63.816 na 68.350. Odnos izlaznosti i važećih glasova prema broju birača registrovanih u biračkom spisku je 2018-e godine iznosio 67,07% (36.163 važećih glasova od 53.920 registrovanih na spisku), dok je 2022-e godine taj procenat bio 65,31% (44.729 važećih glasova od 68.492 registrovanih na spisku).
https://e.infogram.com/c5d53a0c-bec1-4388-a802-4c2478b8e21d?parent_url=https%3A%2F%2Fautonomija.info%2Fsporno-glasanje-vojvodjana-putem-pisama-na-izborima-madjarskoj%2F&src=embed#async_embedRegistracija u birački spisak
InfogramPitanja bez odgovora
Ostaje, međutim, pitanje, odakle su pristigli glasovi onih, koji su obaveštenja tražili da dobiju preko elektronske pošte ili faksa, i onih, koji su davali pogrešne adrese ili uopšte nisu naveli svoju adresu, a kojih ukupno ima 119.543, što čini trećinu ukupnog broja građana sa pravom glasa koji su se registrovali u biračkom spisku, a polovinu ukupnih, pristiglih glasova iz države van Mađarske, putem pisama. Ovo znači da se za polovinu glasova, koji su pristigli putem pisama u Mađarsku, ne zna iz koje države su pristigli.
Da bi razjasnili ova pitanja, naši saradnici iz Unhack Democracy-a su potražili Nacionalnu izbornu kancelariju (NIK) u Mađarskoj. Na pitanje, kako građani koji su obaveštenja zatražili preko elektronske pošte ili faksa, u praksi dobijaju pismo za glasanje, NIK je odgovorio da su i oni, koji su pismo zatražili putem elektronske pošte, bili u obavezi da dostave adresu isporuke, ili da zatraže lično preuzimanje pisma na izbornom mestu kom pripadaju, u pograničnim mestima koja su određena od strane Ministarstva ili u inostranim predstavništvima. Odbili su, međutim, da odgovore na pitanje koliko njihovih građana, koji su obaveštenje tražili putem elektronske pošte, živi u Rumuniji, Srbiji ili u zemljama koje ne dozvoljavaju dvojna državljanstva, pozivajući se na Zakon XXXVI o izbornom postupku, iz 2013-e godine, koji se ne bavi raspodelom glasača koji obaveštenja žele da prime putem elektronske pošte ili faksa, u kategoriji zemalja u kojoj žive. Iz tog razloga NIK ne raspolaže tim informacijama, samim tim i dalje ne znamo odakle je poslato skoro 120 hiljada glasova putem pisma, koja su poslata od strane lica koja obaveštenja primaju putem elektronske pošte. Ceo odgovor NIK-a možete pročitati ovde.
U izbornom registru NIK-a jasno se vidi broj birača koji se nalaze na biračkom spisku, međutim, većina pisama su poslata na adrese koje su bile na raspolaganju pre krajnjeg roka za obnovu registracionih podataka koji se unose u birački spisak. Prema našim saznanjima, bilo je primera da je NIK poslao pisma na adresu koju je imao na raspolaganju u momentu slanja, da bi, nakon što su pojedini građani podneli drugu adresu prilikom upisa u registracioni spisak, NIK pisma poslao ponovo, na novu adresu i na ime iste osobe. Pored toga, u više navrata se desilo da su građani koji su preminuli dobijali glasačka pisma. Registracija u birački spisak u Mađarskoj, naime, u slučaju Mađara koji žive van države Mađarske, važi 10 godina, a pri svakom glasanju taj se period računa ispočetka. Neminovno, glasački listići putem pisama poslati su i građanima koji su u međuvremenu preminuli, a čiji srodnici nisu znali da se smrt osobe mora posebno prijaviti i organima Mađarske, ili koji nisu imali naslednika koji bi smrt prijavio.
Prema saznanjima, postojao je određeni broj glasačkih pisama, koji su lutali okolo bez vlasnika, u ne tako kratkom periodu od 25 dana, pre samih izbora, što bi bar objasnilo i vest MTI-ja (Mađarska državna novinska agencija), koju je podelio i kormany.hu, a u kojoj je Peter Sijarto, ministar spoljnih poslova i trgovine izjavio da je u proteklim danima poslato oko 80 hiljada glasačkih pisama mađarskim državljanima koji žive na teritoriji Vojvodine. Osim ako nije pomešao broj građana sa biračkog spiska sa brojem pristiglih registracionih zahteva, jer bi u tom slučaju (prema podacima koji su stajali na raspolaganju 11. aprila 2022.), brojka od 80.003 zaista imala smisla, iako glasačko pravo stiču samo oni, čije registracione zahteve odobri NIK.
Šef koji se odrekao svojih aktivista
Poslednjih nedelja pojavilo se nekoliko vesti, koji dovode u pitanje ispravnost procesa glasanja preko pisama. Prvo je Slobodni Mađar So (Szabad Magyar Szó) pisao o tome da glasačka pisma isporučuju aktivisti SVM-a, da bi se kasnije i mađarski 444.hu takođe bavio tom temom.
Pre četiri godine se desilo, da se pravoslavni Uskrs poklopio sa izborima u Mađarskoj, mnoga glasačka pisma su prekasno isporučena na adrese u Vojvodini i birači nisu imali dovoljno vremena da svoje glasove pošalju nazad putem pošte. Četiri dana pre izbora se pojavilo i obaveštenje u listu Mađar So, u kom navode kako „zbog pravoslavnog Uskrsa pošte u Rumuniji i Srbiji u petak već neće raditi, što znači da birači, koji svoje glasačke listiće šalju poštom, treba da pošalju pisma pre toga, ukoliko žele da njihovi glasovi stignu na vreme do NIK-a.“
Ova opasnost, međutim, ove godine nije vrebala, samim tim što pravoslavni Uskrs pada tek drugom polovinom aprila. Kako bilo, Ištvan Pastor se tokom konferencije za medije 11. marta pozvao na vremenski faktor: „Nama je u cilju da potpomognemo izborne procese i prema našim saznanjima, pošti je potrebna dodatna pomoć da bi glasačka pisma bila isporučena biračima na vreme. Mi smo predložili CMH kancelariju ( Jedinstvo mađarske manjine – Udruženje građana koja zastupa interese Mađara u Vojvodini, prim.prev.). Glasačka pisma su poslata i spremni smo da od sledeće nedelje aktiviramo oko 1000 aktivista na terenu. Pomoći ćemo u tome, da ne bude nevažećih glasova. Ni sada ne planiramo da prekoračimo zakonske okvire. Naš interes je da pobeda Fides-KDNP- a bude čista i da se ne dovodi u pitanje.“
Vojvođanske Mađare je ipak šokiralo saznanje da im na vrata kucaju aktivisti SVM-a i isporučuju glasačka pisma za parlamentarne izbore u Mađarskoj.
U okvir: Savez vojvođanskih Mađara je bez pogovora, organ koji u najvećoj meri zastupa interese Mađara u Srbiji, ali bez obzira na to, ne uživa apsolutnu popularnost. Prema rezultatima Republičke izborne komisije (RIK), na izborima u Srbiji koji su održani 3. aprila, SVM je dobio 58.714 glasova, što je za 18,33% manje nego na izborima pre dve godine, kada je osvojio 71.893 glasa. Gubitak SVM-a od 13.179 glasova na ovogodišnjim izborima postaje još značajniji, ako je Pastor bio u pravu kada je, pre nekoliko godina – baš na osnovu iskustva koje su imali kada su sprovodili kampanju za prethodne izbore u Mađarskoj – izjavio da je, prema njihovoj proceni, populacija vojvođanskih Mađara i dalje bliža 250.000, nego 200.000 – iako mnogi ne dele njegov optimizam. Poslednji popis stanovništva u Srbiji sproveden je 2011-e godine, i tada je popisano 253.899 vojvođanskih Mađara. Međutim, od tada je prošlo više od deset godina, a vojvođanski Mađari, kojima je od tada omogućeno da dobiju i mađarsko državljanstvo i pasoš EU, masovno su napuštali Srbiju.
Nakon što je Slobodni Mađar So 18. marta – na osnovu dojave čitalaca – napisao da glasačka pisma, umesto aktivista CMH kancelarije, dostavljaju partijski aktivisti, Ištvan Pastor je u intervjuu koji je dao za Mađar So negirao tu informaciju: „Ne znam odakle mu to, ili onima, koji to tvrde, odakle im to, da aktivisti SVM-a raznose koverte. Ovo je nesporazum.“ Šta više, pokušao je da umanji važnost postavljenog pitanja o dostavljačima, smatrajući to trećerazrednom temom po važnosti, jer bi, prema njemu, najveći problem bio da koverte ne stignu tamo, gde su predviđene da budu isporučene. Objasnio je da je prema njegovim saznanjima, pošta, ugovorom angažovala dodatnu pomoć sa strane, za obavljanje jednog dela zadatka.
Ranije je Mađar So napisao da je Ištvan Pastor na svojoj konferenciji za medije izjavio: „Od početka sledeće nedelje će oko naših 1000 aktivista obilaziti teren. Ne da bi pomogli oko glasanja, o tome svako odlučuje za sebe, već da bi glasovi bili važeći“. Nije, dakle, iznenađujuće, ako se prosečni konzument medijskih sadržaja zbuni i više ne zna na koga se odnosi množina, kada Pastor kaže „naših 1000 aktivista obilaziti teren“, jer je i vojvođanska CMH kancelarija na više načina povezana sa SVM-om. Istaknimo samo najvažnije niti: CMH, kao pravno lice je jedan od osnivača Fondacije Prosperiteti. O povezanosti Fondacije Prosperitati i SVM-a smo ranije pisali ovde. Zakonski zastupnik CMH-a je Karolj Dudaš, koji je ujedno i zakonski zastupnik Fondacije Karolj Biro, koja je osnovana od strane SVM-a.
CMH kancelarija je inače osnovana da bi pružila podršku vojvođanskim Mađarima u snalaženju kada je mađarska državna administracija u pitanju, ali im se građani mogu obratiti i kada su u pitanju informacije vezane za studiranje, dobijanje stipendija i pomoć oko dobijanja mađarskog državljanstva. Podneli smo zahtev za dobijanje informacija od javnog značaja, kako bi stekli uvid u ugovore između CMH kancelarija i Ministarstva u Mađarskoj. Saznali smo da je CMH 2017-e godine sklopila ugovor vredan 70 miliona forinti (21,6 miliona dinara ili 185 hiljada evra), za obavljanje zadataka koji su vezani za olakšan proces dobijanja mađarskog državljanstva. Iz drugih izvora – preko Fondacije mađarske vlade za realizaciju ciljeva nacionalne politike „Gabor Betlen“ (Bethlen Gábor Alapkezelő Zrt.) – se finansiraju ostale aktivnosti CMH kancelarija, kao što su služba seoskih staratelja ili stipendije za obrazovanje.
Kako su napisali: „Želimo posebno da istaknemo značaj terenskog rada (…) Gore navedene aktivnosti sprovode se u cilju pomoći, očuvanja i isticanja značaja vojvođanskih Mađara.” Od ukupnih sredstava od 70 milliona forinti, skoro 70% je utrošeno na lične zarade, dok je preostalih 30% potrošeno na reklamu i propagandu, i troškove raznih usluga. Uvidom u podatke od javnog značaja, želeli smo da proverimo i podatke koji se odnose na naredne godine i eventualne izmene, ugovore, iz kojih bi mogli zaključiti koje tačno aktivnosti sprovodi CMH koje su finansirane od strane mađarske vlade, ali nam te dokumente nisu pripremili, a na naše dalje interesovanje su nekoliko puta ponovili da je „Toliko dokumenata dostupno u vezi sa zahtevom za podacima“.
Balint Pastor i Ištvan Pastor su sve, koji su bili skeptični, uputili na JP Pošta Srbije. Tako smo uradili i mi, Pošta je, međutim, odbila naš zahtev o izdavanju informacija od javnog značaja, pozivajući se na odredbe Zakona o tajnosti podataka. Ceo odgovor Pošte Srbije možete pročitati ovde.
Zbog odbijanja našeg zahteva, podneli smo žalbu povereniku za zaštitu podataka. Sa sličnim preprekama se suočio i Slobodni Mađar So.
https://e.infogram.com/8ea16d68-e9f2-49bf-a7b4-47f452e58c17?parent_url=https%3A%2F%2Fautonomija.info%2Fsporno-glasanje-vojvodjana-putem-pisama-na-izborima-madjarskoj%2F&src=embed#async_embedGlasački listići putem pisama u Vojvodini
InfogramPouke sa parlamentarnih izbora 2022
Činjenica da je Pošta Srbije koristila eksternu pomoć u isporuci paketa ne govori samo to, da posrednici mogu da utiču na regularnost izbora, već i to, da u Srbiji naši lični podaci poput imena i adrese mogu biti dostupni bilo kome.
Advokat koji zastupa Mađarsku partiju dvorepih pasa (MKKP) podneo je žalbu Nacionalnoj izbornoj komisiji 18. marta, da bi u periodu između 30. marta i 1. aprila isto učinilo još 16 lica. Izborna komisija je sve žalbe odbio, zbog čega se MKKP obratio najvišem mađarskom pravosudnom organu, Kuriji. Oni su pak potrvdili prethodnu odluku NIK-a, rekavši da NIK nije prekršio odredbe koje je podnosilac žalbe naveo, kao i da nema naknadnu obavezu da proverava da li je Pošta Srbije postupala prema svojim propisima.
Istovremeno, ne možemo ignorisati ni to, da su mađarski birači iz Vojvodine, tokom kampanje – ali i generalno – bili u mogućnost da predstavnike koji nisu iz trenutne vlasti u Mađarskoj, videli skoro isključivo u negativnom kontekstu, posredstvom Mađarske Televizije ili njenih partnerskih medijiskih kuća. Predstavnici opozicije iz Mađarske, sem nekoliko poseta Vojvodini – na kojima su za vojvođanske birače iskazali zainteresovanost isključivo Peter Marki-Zaj i Katalin Čeh – nisu dopreli do nesigurnih ili opoziciono orijentisanih birača u Vojvodini, a nisu mnogo truda ni uložili da bi se to desilo, s obzirom na to, da nisu imali posmatrače na izborima van granica Mađarske, kako bi se svojim očima uverili u regularnost izbora.
Virag Đurković
Tekst je nastao zahvaljujući podršci Investigative Journalism for Europe (IJ4EU).
Ovaj članak je originalno objavljen na sajtu autonomija.rs 4. maja 2022. godine.