Zadržavanje od nekoliko sati je obavezni i stalni pratilac prelaska granice između Srbije i Mađarske. To posebno važi za periode praznika i vreme godišnjih odmora. Istovremeno, čak i produženi vikend može biti razlog za to, da na aplikaciji BorderWatcher svaki prelaz bude obeležen crvenom bojom i da fejsbuk stranica Határfigyelők bude prenatrpana komentarima nezadovoljstva zbog čekanja na granici.
Ova pojava se pretežno tiče radnike-putnike koji žive pored granice, odnosno gastarbajtere u zapadnoj Evropi, koji su proteklih godina, uz mnogo nervoze i frustracije, naučili, da najverovatnije neće moći izbeći dugo čekanje, ali bar mogu dobiti informacije o dužini zadržavanja na pojedinim graničnim prelazima. Na osnovu podataka mogu proceniti šta im se više isplati: da napuste autoput i naprave obilazak od više desetina kilometara, te će na nekom manjem graničnom prelazu brže proći kontrolu, ili da nastave svoj put na autoputu i strpljivo čekaju u dugačkim redovima, čak i ako to znatno duže traje.
Átlátszó Vajdaság u saradnji sa Átlátszó prošle jeseni je izradila detaljnu analizu o stanju na graničnim prelazima između Srbije i Mađarske. Statistike, a i naša lična iskustva su potkrepili, da je na manjim graničnim prelazima – u odnosu na broj vozila – tempo procesa kontrole dodatno usporilo prelazak granice.
Radno vreme graničnog prelaza Horogoš–Reske 2 je od tada više puta izmenjeno, a krenuo je i putnički železnički saobraćaj između Subotice i Segedina. Proverili smo, kako je sve to uticalo na dužinu zadržavanja na graničnim prelazima.
Za sada nema trajnog rešenja
U našem članku objavljenog prošle jeseni, naveli smo nekoliko predloga koje su sami građani formulisali. Od ovih predloga smo izdvojili, na primer, 24-časovno radno vreme graničnog prelaza Horgoš–Reske 2, angažovanje osobe isključivo za kontrolu dokumenata pešaka, te da promene saobraćajnog pravca prelaza ne utiču na pešake.
Potom je uvedeno non-stop radno vreme, ali samo privremeno.
Dr. Balint Pastor, tada još vršilac dužnosti predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (SVM), u novembru 2023. je najavio, da će radno vreme graničnog prelaza Horgoš–Reske 2 od 20. novembra produžiti na 24-časovno. Međutim, veoma brzo se pokazalo da produženje radnog vremena nije zanavek, već samo do kraja januara. Jedan od predstavnika SVM-a je dobio oštre kritike na društvenim platformama, da se radi samo o propagandnom triku, i mada problem već dugo postoji, rešenje su našli tek pre parlamentarnih izbora, zakazanih za 17. decembar.
Mađarska policija je krajem januara izdala saopštenje da će, u interesu ubrzanja prelaska granice i smanjenja vremena čekanja, 24-časovno radno vreme graničnog prelaza Reske biti na snazi do 20. marta.
Peter Sijarto, ministar spoljnih i spoljnotrgovinskih odnosa Mađarske, 6. marta održao je zajedničku konferenciju za štampu sa Balintom Pastorom, na kojoj se pozivao na bolju prelaznost granica kao pokazatelja dobrih odnosa između Srbije i Mađarske. Rekao je:
„…na zahtev SVM-a doneli smo odluku, da radno vreme graničnog prelaza Reske–Horgoš 2 sa ograničenog preinačimo u neograničeno radno vreme”.
Balint Pastor je izjavio: „…sa aspekta vojvođanskih Mađara, veoma je važno da će granični prelaz Horgoš–Reske 2 raditi 0–24 i u buduće”.
Radno vreme graničnog prelaza ipak je skraćeno dve nedelje posle zajedničke konferencije za medije.
Granični policajci su 21. marta obavestili putnike koji su čekali u red, da će se u 19 časova granični prelaz Reske zatvoriti. Naime, mađarska policija je računala na to, da će se vratiti na radno vreme od 7 do 19, jer njih niko nije zvanično obavestio o tome, da prelaz treba da radi non-stop i posle 20. marta.
Konačno je izjava Balinta Pastora stavila tačku na celodnevni niz nagađanja. Kao što je rekao, izvršeno je prebrojavanje putnika i u ispitanom periodu brojke su pokazale, da između 23 i 5 sati u zoru ovaj granični prelaz koristi u proseku 20–30 osoba.
Sledstveno tome, vratilo bi se na radno vreme od 7 do 19, ali nakon telefonskog usaglašavanja sa ministrima unutrašnjih poslova Mađarske, Šandorom Pinterem i Srbije Bratislavom Gašićem, postignut je dogovor o produženom radnom vremenu: granični prelaz Horgoš–Reske radiće između 5 sati ujutro i 23 sati.
Produženo radno vreme malog graničnog prelaza je statistički dalo dobre rezultate
Mada na veb-stranici mađarske policije postoje procenjeni podaci o trajanju prelaska, tipično, ovi podaci uvek označavaju kraće trajanje zadržavanja od stvarnog. Realniju sliku stanja na granicama daje aplikacija BorderWatcher, jer je ona zasnovana na iskustvima putnika, a onda daje najprecizniju sliku kada njeni korisnici podele što više informacija.
S obzirom na to, da smo prvu analizu dužine zadržavanja na granici uradili prošlog leta, podatke iz ove aplikacije, zaključno sa julom ove godine, možemo uporediti u perspektivi od godinu dana. Na infografici se vidi, da je, na primer, prosečno trajanje zadržavanja na graničnom prelazu H1–R1 iznosilo otprilike isto kao prošle godine, a na prelazu H2–R2, kada je prelaz bio otvoren nekoliko meseci danonoćno, značajno se skratilo vreme čekanja.
U periodu od 20. novembra do 20. marta, kada je prelaz bio otvoren 24 sata, najduže vreme zadržavanja je svega dva puta iznosilo 300 minuta (5 sati), a prosečno vreme zadržavanja je svega šest puta bilo duže od 60 minuta. Maksimalni prosek za prelazak iz Srbije u Mađarsku je 85 minuta (1 sat i 25 min.), a iz Mađarske u Srbiju 108 minuta (1 sat i 48 min.), a prosek četvoromesečnog perioda je iznosio 10–19 minuta u oba pravca.
Između 21. marta, tj. kada je uvedeno radno vreme od 5 do 23, i kraja jula, na graničnom prelazu Horgoš–Reske 2 zadržavanja nisu bili duži od 300 minuta (5 sati). Prosečno vreme zadržavanja na granici iz Srbije ka Mađarskoj je dvanaest puta, a u suprotnom smeru tri puta bilo duže od 60 minuta. Maksimalni prosek u oba pravca iznosio je 109 minuta (1 sat i 49 min.). U četvoromesečnom periodu od marta do jula, međutim, karakteristično je bilo čekanje u trajanju od 18–26 minuta u oba pravca.
Na nižoj tabeli su prikazani podaci, izraženi u minutama, za prosečno vreme zadržavanja u proteklih godinu dana. Prošlogodišnje podatke sve do izmene radnog vremena 20. novembra obeležili smo svetlijom bojom, a svežije podatke dobijene posle tog datuma, tamnijom bojom.
Najfrapantnije skraćenje zadržavanja se opaža baš na prelazu H2–R2, i to na deonici iz Mađarske ka Srbiji. Uprkos tome, da ovo potonje obuhvata za skoro 3 meseca duži period, vreme zadržavanja se skratilo za 900 minuta (15 sati) u odnosu na vremenski interval 12-časovnog radnog vremena. Vreme zadržavanja se skratilo čak i uprkos tome, da je u prvih 7 meseci 2024-te, broj prelaska na H2–R2 povećan za 40% u poređenju sa istim periodom 2023.
U brojkama to znači 60 hiljada više putnika. Između januara i jula, granicu su prešli 207 503 putnika. Ali, ako pogledamo samo podatke iz jula, čak i tada je za oko 60%, tj. 13 hiljada putnika bilo više ove godine nego u istom periodu prošle godine.
Istovremeno, jeste da se situacija popravila van „glavne sezone”, ali to nije donela nikakve promene što se tiče gužvi na kraju godišnjih odmora.
Sredinom avgusta, oko ponoći, nakon što je zatvoren granični prelaz Horgoš–Reske 2 u 23 sati, na Google saobraćajnoj mapi uživo se vidi, da je red vozila ostao i posle radnog vremena graničnog prelaza. Ovi putnici su radije sačekali otvaranje u 5 ujutro, – bar su se i dotle odmarali – nego da provedu celu noć u višesatnom čekanju i sporom napredovanju na drugom prelazu koji je non-stop otvoren.
U isto vreme se i na graničnom prelazu Horgoš–Reske 1 stvorila kolona vozila dužine od čak 7 kilometara u nekim periodima. U takvim slučajevima povećava se opterećenost manjih graničnih prelaza. Tokom najfrekventnijeg vikenda u avgustu, vreme zadržavanja ni na jednom graničnom prelazu u Srbiji nije bilo kraće od minimalno 5 sati.
Dakle, sistem ni dalje ne ume da reši problem velikog prometa vozila.
Svrsishodnije bi bilo, da radno vreme graničnih prelaza – u najprometnijim periodima, kao što je božićni, uskršnji praznici i godišnji odmori – bude 24 sata na dan i na manjim graničnim prelazima.
Istovremeno, predviđeno je i uvođenje ranije obećanog, novog sistema kontrole granice EES (Entry/Exit System – sistem ulaza/izlaza). To je automatizovano informatičko rešenje, koje registruje lične i biometričke podatke putnika (skenira otisak prstiju i pravi fotografiju).
Prilikom ulaska u šengensku zonu kontrola se odnosi na osobe iz trećih zemalja, ali se indirektno tiče i državljane EU, jer na većini graničnih prelaza nema posebne EU-trake, odnosno nije u upotrebi. Prošle godine smo pisali o tome, da su na sprsko-mađarskoj granici već u proleće 2023. montirani uređaji za uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje državljana iz trećih zemalja. Datum za početak funkcionisanja EES je više puta odložen, a prema poslednjim informacijama, njegovo uvođenje se očekuje od 10. novembra.
Od novembra su više od pedeset hiljada putnika prešli granicu železnicom
Na početku migracione krize, u septembru 2015. je privremeno ukinut železnički saobraćaj između Subotice i Segedina, nakon što je izgrađena žičana barijera, odn. ograda na granici između Srbije i Mađarske. Na železničkoj pruzi barijeru je predstavila železnički vagon ojačan bodljikavom žicom.
Umesto ponovnog pokretanja linije, pozivajući se na mali broj putnika, krajem oktobra je ukinuta linija Reske–Segedin, a samim tim i međunarodna linija Subotica–Segedin. Prema jednoj studiji iz 2012-te, uzroci za mali broj putnika su, pre svega, bili retki polasci, dugo vreme putovanja, loše stanje pruge i nepouzdanost kao rezultat toga.
Rekonstrukcija pruge je postala gorući problem još 2010. godine. Tada su već na srpskoj strani kako pruge, tako i putnički vagoni bili u tako lošem stanju, da su putnici morali da izlaze iz šinobusa, iz „Srebrne strele”, na graničnom prelazu u Reske-u i da prelaze u mađarski Bzmot dizel vagon, koji je u narodu bio poznat kao „Piroška”.
Međutim za rekonstrukciju pruge Subotica–Segedin trebalo je čekati više od deset godina.
O nameri su srpska i mađarska vlada postigli sporazum na zajedničkoj sednici održane u aprilu 2019. godine. Rekonstrukcija je, konačno, počela 2021. godine. Prvobitno, radove je trebalo završiti do novembra 2022., i sprska strana je to realizovala za 6 meseci, ali je izgradnja deonice u Mađarskoj bila u značajnom kašnjenju, tako da voz između Subotice i Segedina – nakon osam godina – ponovo je krenuo 28. novembra 2023. godine.
Na relaciji između dva alfeldska grada voz se saobraća pet puta dnevno. Obećano vreme putovanja od 30 minuta, međutim, nije se moglo ispoštovati, jer za 45 kilometara putovanja potrebno je – zajedno sa graničnom kontrolom – 75 minuta.
Prema podacima RZS, sve više građana koristi železnicu kao alternativni način putovanja. Od početka saobraćaja vozova do kraja decembra prošle godine su skoro pet hiljada osoba putovale iz Srbije u Mađarsku u jednom pravcu. U prvom kvartalu voz je koristio više od devet hiljada, a u drugom više od 13 hiljada putnika. Za nešto više od pola godine, to je 55 953 punika, što je skoro jednako ukupnom broju putnika za dve i po godine pre ukidanja 2015. godine.
Međunarodna linija koja preko Kelebije direktno povezuje Suboticu sa Budimpeštom ukinuta je 2020. godine. U toku je rekonstrukcija ove deonice kao dela brze pruge na relaciji Budimpešta–Beograd. Za vreme polaganja kamena temeljca u oktobru 2021., obećano je da će radovi biti završeni do 2025. godine. Prva etapa deonice u Srbiji, pruga od Beograda do Novog Sada, otvorena je u martu 2022. godine, a završetak rekonstrukcije pruge od Novog Sada do Subotice može se očekivati ove godine.
Istovremeno, na deonici u Mađarskoj – slično pruzi Segedin–Subotica – opet možemo računati sa kašnjenjem radova, jer, prema najnovijem obaveštenju, najverovatniji datum za ponovno pokretanje voznog saobraćaja između dva glavna grada je leto 2026. godine.
Između Srbije i Mađarske planirani su i drugi projekti u razvoj železnice. Prilikom svoje posete Subotici u decembru, Peter Sijarto je najavio, da će se i pruga Subotica–Baja uskoro biti rekonstruisana.
Tekst: Virag Đurkovič
Vizualizacija podatak: Kristian Sabo (Átlátszó), Andrea Dančo (Átlátszó Vajdaság)
Naslovna fotografija: Granični prelaz Horgoš–Reske 1 dana 16. avgusta 2024. Izvor: Átlátszó Vajdaság
Tekst je originalno objavljen na mađarskom jeziku dana 19. 08. 2024.