Mnogi su sa iznenađenjem podigli pogled kada je mađarska Vlada najavila, da će svoj – u Karpatskom basenu popularan – program za razvoj privrede proširiti na teritoriju Republike Srpske (RS) koja nije njena susedna zemlja. Od kada se prijateljstvo mađarskog premijera Viktora Orbana i predsednika RS Milorada Dodika produbilo, sve češće se čuje da se Mađarska ponekad pojavljuje kao pružalac podrške, a u drugim slučajevima kao investitor na tržištu Republike Srpske.
Ovaj program za razvoj privrede doprineo je popularnosti Milorada Dodika, odnosno tome da njegova stranka zadrži vodeće pozicije na izborima 2022. godine.
U okviru podrške odobreno je 2176 prijava u prvom krugu, ali su korisnici izveštavali o tome da su cene suviše visoke. Sopstveni udeo od 30% je u mnogim slučajevima bio blizu realne cene proizvoda slične kategorije.
Mađarski poreski obveznici su do sada sa više od 30 miliona evra doprineli tome, da pojedini mađarski proizvođači i dobavljači obavljaju promet od skoro 50 miliona evra u BiH u okviru programa za povoljnu nabavku mehanizacije za srpske poljoprivredne proizvođače u Bosni.
Odgovorno susedstvo, proširena podrška za razvoj privrede
Nakon susreta vlade Mađarske i vlade RS u novembru 2021., premijer RS, Radovan Višković je nagovestio, da su prilikom posete mađarske delegacije vođeni razgovori i o jednoj vrsti privredne podrške.
Ovo je bio taj susret o kojem je mađarska štampa napisala, da je u pratnji premijera Viktora Orbana sleteo i jedan drugi avion mađarske vojske u Banja Luku. Međutim, niko iz mnogobrojne mađarske delegacije nije dao izjavu za medije, mada su u delegaciji bili i Peter Sijarto, ministar za spoljnu trgovinu i spoljne poslove, i Kristian Poša, ambasador Mađarske u Bosni i Hercegovini. Radni ručak je održan iza zatvorenih vrata.
Posle susreta, Kabinet premijera je u ime Viktora Orbana izdao saopštenje za štampu, po kojem je mađarskoj Vladi važan razvoj regije, te će zbog toga privredni program pod nazivom „Odgovorno susedstvo” proširiti i na teritoriju RS.
„I u RS ćemo podržavati mala i srednja preduzetništva, a sa time ćemo stvoriti mogućnosti i za mađarske preduzetnike u ovoj zemlji.”
– stoji u saopštenju. U prvom krugu biće raspisan javni poziv za razvojnu podršku u vrednosti od 35 miliona evra za teritoriju RS u Bosni i Hercegovini – a to je već najavio Peter Sijarto u julu 2022. u Banja Luci.
U okviru programa za razvoj preduzetništva daje se podrška u maksimalnoj vrednosti od 25 hiljada evra, sa maksimalnim iznosom bespovratnih sredstva od 70% za nabavku poljoprivrednih i priključnih mašina, ukoliko se one nabavljaju od mađarskih proizvođača ili dobavljača. Namera je potpomaganje kako privrede Mađarske tako i privrednog razvoja u RS.
U to vreme, Fondacija Prosperitati je već šest godina bila aktivna u Vojvodini, koja je pokrenuta kao program za regionalni i privredni razvoj i koja je do 2021. godine odlučila o dodeli podrške u vrednosti od skoro 250 miliona evra. Deo toga je bespovratna podrška, a drugi deo je isplaćen korisnicima kao povoljni kredit.
Ovaj program podrške je imao specifičan aspekt u Vojvodini, jer na osnovu podataka popisa, poznatih u to vreme broj vojvođanskih Mađara je bio blizu 250 hiljada, mada se moglo osećati, da se iza masovne emigracije krije demografska katastrofa koja se ne može preokrenuti. Podaci popisa iz 2022. godine su potvrdili ove strepnje i vojvođanski Mađari su se suočili sa time, da je njihov broj manji za 70 hiljada, te je tako pao ispod psihološke granice od 200 hiljada. Program privrednog razvoja u Vojvodini bio je pokušaj, da se kroz jačanje lokalnih mađarskih preduzetništva ublaži ova negativna demografska tendencija.
Nasuprot tome, u slučaju RS bilo bi teško obrazložiti ovu podršku naporima za održavanje lokalnih Mađara, jer prema poslednjim podacima popisa iz 2013. godine, na teritoriji srpskog entiteta živi svega 166 Mađara, a njihov broj ni na državnom nivou ne postiže hiljadu. Na osnovu podataka Vladine kancelarije glavnog grada Budimpešte iz oktobra 2023. godine, dvojno državljanstvo ima 360 osoba u ovoj državi.
Onda, koji interesi vezuju Mađarsku za to da podržava Republiku Srpsku?
Kao što smo u našem prethodnom članku ukazali na to, Milorad Dodik se proteklih godina, odkada su SAD uvele sankcije protiv njega, našao u sve težoj situaciji. Onemogućeno je da kompanije vezane za njega ili njegovu porodicu vrše privredne delatnosti.
Što se izbora tiče, sankcije su prilično ograničile mogućnosti Dodika i njegove partije, naročito što su ulozi bili visoki na tim izborima, s obzirom na to da na poslednjim lokalnim izborima 2020. godine, nisu postigli baš najbolje rezultate. Mada SNSD (Savez nezavisnih socijaldemokrata) uživa poverenje većine birača u srpskom entitetu, izgubio je većinsku podršku u glavnom gradu. Nešto slično se desilo i u Budimpešti. Tada je u Banja Luci za gradonačelnika izabran kandidat PDP (Partije demokratskog progresa), i on je sa nadmoćnom većinom preuzeo vođenje grada.
Dodikove strepnje, dakle, nisu bile bez razloga i trebalo je pronaći novu strategiju za održavanje njegove vodeće pozicije u RS. U tome mu je pomagao njegov najnoviji saveznik, Viktor Orban.
Mađarski kapital je pristigao u pravo vreme
Za realizaciju javnog poziva za dodelu podrške za razvoj privrede, na inicijativu Vlade RS, osnovana je posebna organizacija, Fondacija za održivi razvoj RS „Progressus” koja je – istovremeno sa poljoprivrednim sajmom – otvorena 31. avgusta 2022. godine. Na svečanom otvaranju prisustvovao je Levente Mađar, zamenik ministra i parlamentarni državni sekretar Ministarstva za spolju trgovinu i spoljnu politiku.
Milorad Dodik je o ovom događaju postavio video na društvenim medijima: „Ja znam šta znači natapati zemlju znojem poljoprivrednih proizvođača. Ali vreme dolazi da angažujemo što više mehanizacije i opreme. Zato je to plemenito od strane mađarske Vlade i mađarske države da imamo ovu priredbu. Ja vas molim, da bez oklevanja iskažete vaše interese, a mi ćemo ukoliko prevazilaze ovaj okvir naći odgovor da sve ljude zadovoljimo u pogledu njihovih potreba i obezbedićemo im dodatna sredstva Vlade RS. Ali svakako
nećemo popustiti priliku da ovaj program dobije zaista veliki značaj.”
– rekao je Dodik u svom govoru prilikom otvaranja.
Sa ovim tajmingom je SNSD već vodio kampanju za oktorbarske opšte izbore koje su raspisane u maju 2022. godine. U Bosni i Hercegovini ovi su među najvažnijim izborima, jer građani odlučuju u isto vreme po šest različitih pitanja:
- Predsedništvo Bosne i Hercegovine;
- Predstavnički dom Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine;
- Predstavnički dom Parlamenta Federacije;
- Narodna skupština RS;
- Predsednika i potpresednike RS i
- Skupštine kantona u Federaciji Bosne i Hercegovine.
SNSD, koji neguje strateško-partnerski odnos sa mađarskom Vladom, ima interesa u 4 od navedenih šest izbornih pitanja. U danima pre izbora, Viktor Orban je poslao ličnu poruku bosanskohercegovačkim Srbima naglašavajući, da je Dodik dobar prijatelj Mađara.
„Oduvek sam ga podržavao, zato želim i ubuduće sarađivati s njim. Nadam se, da ću nakon izbora imati priliku za to.”
– rekao je mađarski premijer. Stranka je na kraju odnela potpunu pobedu. Srpski član tročlanog (bošnjačko-srpsko-hrvatskog) predsedništva BiH je postala Željka Cvijanović, kandidat SNSD (51,56%); u državnom parlamentu od 14 mandata predviđenih za srpski entitet, kandidati SNSD su dobili 6 mandata (41,15%); u skupštini RS od 83 mandata osvojili su 29 ispred ostalih deset partija (34,63%); a funkciju predsednika RS opet je dobio kandidat SNSD-a, Milorad Dodik (47,06%).
Mađarska vlada je do sada izdvojila više od 30 miliona evra na podršku poljoprivrede u RS
Fondacija „Progressus” je 2022. godine otvorila kancelariju u Banja Luci i terenske kancelarije u Bijeljini, Gradišci i Derventi, izradila je sistem konkurisanja, organizovala informativne posete i raspisala prvi javni poziv.
Za realizaciju programa za razvoj preduzetništva u Bosni i Hercegovini, mađarsko Ministarstvo spoljne trgovine i spoljnih poslova te godine je obezbedilo 94,6 miliona forinti za operativne troškove preko CED srednjoevropske mreže za privredni razvoj, budući da ciljna država projekta pripada srednjoevropskoj regiji. Ova sredstva u evrima iznose 250 hiljada.
Fondacija je počela da isplaćuje sredstva podrške dodeljena u okviru javnog poziva tek od 2023. godine. Program podrške je omogućio poljoprivrednim gazdinstvima i prerađivačima sa registrovanim gazdinstvom u RS odnosno u Brčko Distriktu, da konkurišu za sredstva za nabavku nove mehanizacije, opreme i novih alata proizvedenih u Mađarskoj, do maksimalnog iznosa bespovratnih sredstava od 70%, ukoliko isti ne prelazi 25 hiljada evra po korisniku. Minimalni iznos podrške je 2500 evra po korisniku.
Saradnici fondacije su započeli informativne posete u okviru prvog kruga javnog poziva, BTP-22, u februaru 2022. godine, a tada je otvorena i mogućnost za podnošenje zahteva. Rezultati prvih odobrenih zahteva objavljeni su u aprilu, a prema tome pozitivnu ocenu su dobili 653 poljoprivrednih proizvođača.
Poljoprivredni proizvođači su trebali realizovati isplatu sopstvenog udela za poljoprivrednu mehanizaciju do kraja septembra 2023. godine. Na osnovu toga je 98% prijavljenih, tj. 641 poljoprivrednih proizvođača, su podneli fondaciji zahtev za isplatu. Oni su bili gazde, koji su stvarno isplatili sopstveni udeo, naime to je bio uslov za isplatu podrške. Uspešnim korisnicima koji su dobavljačima isplatili minimalno 30% cene poljoprivredne ili priključne mašine, fondacija je isplatila preostali deo kupovne cene.
Ovaj krug javnog poziva obuhvatio je oko 1200 mašina, a fondacija je realizovala isporuku između jula i septembra 2023. godine. U odgovoru na naše pitanje, Fondacija „Progressus” je napisala, da su u okviru BTP-22
641 uspešnih podnosilaca zahteva kupili poljoprivrednu mehanizaciju u vrednosti od 13,8 miliona evra zahvaljujući mađarskoj Vladi.
Istovremeno, CED u svom odgovoru navodi da su korisnici nabavili mehanizaciju u ukupnom iznosu od 12,8 miliona evra od sledećih firmi:
- Interkomerc d.o.o. – 8 154 229,70 evra (firma prodaje mašine/postrojenja/alate 10 mađarskih proizvođača),
- Agroboss d.o.o. – 2 997 397,88 evra ( firma prodaje mašine/postrojenja/alate 29 mađarskih proizvođača),
- Petrix Company d.o.o. – 647 468,27 evra (firma prodaje mašine/postrojenja/alate 6 mađarskih proizvođača),
- Kite BH d.o.o. – 509 773,42 evra (firma prodaje mašine/postrojenja/alate 9 mađarskih proizvođača),
- Umwelt d.o.o. – 233 834,00 evra,
- PZ „Agro Centar” Šipovo – 92 446,62 evra,
- Agrocoop z.a.d. – 76 271,95 evra,
- Trust Hungary z.a.d. – 62 391,00 evra,
- BKL d.o.o. – 37 500,00 evra,
- „DM-Šped” d.o.o. – 34 022,00 evra,
- Prehteh d.o.o. – 17 792,96 evra.
Drugi krug konkursa, BTP-23 raspisan je 1. avgusta 2023. Rok za podnošenje prijava je sa produženjem trajao do 4. novembra. Za to vreme je pristiglo ukupno 1579 prijava, čiji je ukupan iznos bio veći od iznosa koji je fondaciji – na osnovu ugovora sa CED – bio na raspolaganju.
Rang lista odobrenih prijava iz drugog kruga objavljena je 11. marta 2024. na veb-stranici fondacije. Prema tome, 1141 poljoprivrednih proizvođača i prerađivača su dobili podršku u iznosu od 17,8 miliona evra. Tako – uz sopstveni udeo korisnika – moguće je realizovati kupovinu mehanizacije u vrednosti od skoro 28 miliona evra, ukoliko korisnici ispunjavaju svaki preduslov. Prijave dodatnih 394 poljoprivrednih proizvođača i prerađivača su uslovno odobreni u zavisnosti od raspoloživosti sredstava.
Od njih su 255 gazdi, naknadno, u junu dobili odobrenje za isplatu. Najnovija vest od 26. novembra je, da su i preostalih, uslovno podržanih 139 poljoprivrednih proizvođača dobili odobrenje za isplatu sredstava.
Tako je u drugom krugu dodeljeno ukupno 23,3 miliona evra za 1535 podnosioca zahteva, koji je zajedno sa sopstvenim udelom od 10,8 miliona evra doneo oko 36,2 miliona evra prometa mađarskim dobavljačima. U dosadašnjih dva kruga konkursa, CED je odobrio ukupno 32,7 miliona evra bespovratnih sredstava koji su korisnici dopunili sa 15,2 miliona evra.
Tako su Mađarski proizvođači poljoprivredne mehanizacije mogli da ostvare promet u vrednosti od 49,99 miliona evra u roku od dve godine,
– pod uslovom, da korisnici iskorišćavaju i mogućnost sopstvenog udela, odn. ko-finansiranja kod svake odobrene podrške. Na teritoriji RS plaća se porez na promet kako na robu iz uvoza, tako i na robu domaće proizvodnje, a iznos poreza je 17%, dakle
budžet Bosne i Hercegovine, zahvaljujući mađarskim podrškama, može da se poveća za 8,49 miliona evra iz prihoda poreza na promet.
Rok za realizaciju projekata uslovno podržanih preduzetnika iz naknadno obezbeđenih sredstva u okviru BTP-23 je produžen, sledstveno tome iznos iskorišćenih sredstava još nije konačan. Korisnici su u obavezi poštovati period održavanja u trajanju od 3 godine od odobrenja završnog izveštaja. Radi kontrole ugovornih obaveza, saradnici fondacije će vršiti terensku kontrolu tokom perioda održavanja.
U poređenju sa cenama na tržištu Mađarske, poljoprivredna mehanizacija se nudi po dva-tri puta većoj ceni na javnim pozivima Progressusa
Na jednom lokalnom internet forumu srpskih poljoprivrednih proizvođača iz BiH rad Fondacije „Progressus”, odn. prednosti i nedostaci njihovih javnih poziva su stalne teme od avgusta 2022. godine, od lansiranja javnih poziva. Pročitajući kompletan forum, na osnovu iskustva korisnika, možemo doći do nekoliko zaključaka.
Pre svega, poljoprivredni proizvođači izveštavaju o suviše visokim cenama.
Jedan od članova foruma je napisao, da se Furrier prikolica od 5 tona, dostupna u ponudi firme Kite BH d.o.o., nudi po 15 hiljada evra. „Jel ta okovana zlatom?”, zapitao se jedan drugi korisnik. Na to se nadovezuje i komentar, da nije normalno, da prikolica od 5 tona košta koliko i korišćeni traktor u dobrom stanju.
Istina, među reklamama internet prodavnice Agroinform za 2022. godinu, nema Furrier prikolice od 5 tone, ali za 17 hiljada evra se već nudi nova prikolica od 10 toni, mada nije isti proizvođač. Prikolica od 5 toni od drugih proizvođača u Mađarskoj i danas košta 6 885 evra. U odnosu na to, 15 hiljada evra je više od duple cene.
„(…) usporedbe radi, isti tifon za zalijevanje (Turbo Jet) u Mađarskoj košta 4 476,24 evra, a nama se nudi za tričavih 13 839,93 evra. (…) A tako je za sve priključke” – piše se u jednom drugom komentaru.
Tifon za navodnjavanje Turbo Jet 63/600 se nudi na internet prodavnici Agroinform za 2022. godinu npr. za 7 620 evra u Mađarskoj uključujući porez na promet. Isti tip je na reklamnoj strani Agroszaki čak i danas košta 9 440 evra sa porezom. Cena za tip 52/200, koji je član foruma naveo kao primer, koštao je oko 4 400 evra između 2022. i 2023. Ovaj tip i sada košta isto toliko. Ponuđena cena od skoro 14 hiljada evra, u poređenju sa cenom iz Mađarske je ovako više od tri puta veća, ali čak i kod modela 63/300 cena je veća za skoro 46%.
„Obratio sam se Agroboss-u u vezi međurednog Omikron kultivatora za kukuruz i soju, čija je ukupna cena oko 10 hiljada evra (…) Za te pare čovek može da kupi četvororednu, pneumatsku sejalicu za kukuruz turske proizvodnje. Bezobrazluk.” – napisao je jedan član foruma.
Slično tome i ostali su ukazali na to, da od drugih proizvođača mogu se nabaviti veće i snažnije poljoprivredne mašine za iste – ili čak i manje – pare od onih što mađarski proizvođači nude u okviru projekta.
„Transparentna Vojvodina” (Átlátszó Vajdaság) je stekao uvid u nekoliko predračuna sa ponudama za srpske poljoprivrednike u BiH u prvom krugu BTP-23. Na osnovu toga, može se zaključiti, da su cene 10–30% više u odnosu na cene u internet prodavnicama.
Kako saznajemo od jednog člana foruma, na otvorenom danu fondacije neki su izneli primedbu distributerima, da nigde nisu naveli cene i da trgovci skoro svakome pojedinačno određuju cene. Od prisutnih proizvođača samo je jedan reagovao na to sa obrazloženjem da pojedinačne ponude su usklađene sa specifičnim potrebama korisnika, ali s time nije ubedio prisutne. Bilo je i takvog slučaja, da nakon što je korisnik odbio prvobitnu ponudu, za nekoliko dana je ponovo pozvan i dobio je mnogo povoljniju ponudu.
Na osnovu svega toga, više korisnika misli, da sopstveni udeo od 30% prevashodno odgovara realnoj ceni mašina.
Nadalje, da se više isplati da se koriste bosanskohercegovačke državne podrške, jer onda mogu da biraju poljoprivrednu mehanizaciju kakvu oni žele. Drugi pak misle da, čak i uz napumpane cene, povoljno mogu da nabave nove mašine u okviru ovog javnog poziva.
Na naš upit, Fondacija „Progressus” je odgovorila, da „Fondacija nije u ugovornom ili bilo kakvom drugom, direktno-pravnom odnosu sa onim distributerima, koji prodavaju svoje mašine i postrojenja korisnicima iz programa podrške u realizaciji Fondacije. (…) Jedina fomalno-pravna veza Fondacije sa distributerima je isplata iznosa podrške dobavljačima u ime kupaca tj. korisnika podrške, gde je osnova isplate ugovor sklopljen između Fondacije i korisnika novčanih sredstava, tj. poljoprivrednih proizvođača i prerađivača” – stoji u izjavi Fondacije.
Tekst: Virag Đurkovič
Naslovna fotografija: Viktor Orban i njegova delegacija na radnom ručku kod čelnika RS u Banja Luci, 6. novembra 2021. Izvor: Miniszterelnöki Sajtóiroda / Fischer Zoltán
Tekst je originalno objavljen na mađarskom jeziku dana 16. 12. 2024.
Ovaj članak je nastao u okviru saradnje sa Transparency International Mađarska, uz podršku Transparency International Secretariat u okviru Global Anti-Corruption Consortium.