Pandemija u 2020-21. godini je dramatično smanjila broj međunarodnih putovanja, ali se čini da su se trendovi putovanja menjali i nakon završetka epidemije. Prema podacima iz 2022. godine, granični prelaz Horgoš 1-Reske 1 na autoputu zaostaje ne samo u brojkama pre pandemije COVID-19, nego i u brojkama iz 2021. godine. To znači da se smanjuje broj putnika koji prelaze granicu, ali vreme čekanja se ipak ne skraćuje. Tehnički prekidi sistema i, u poređenju sa praksom u Hrvatskoj, neopravdano dugi granični pregledi usporavaju prelazak granice između Srbije i Mađarske.
Mađarska vlada je izdvojila više od 50 miliona evra između 2014. i 2020. godine na pojednostavljenje prelaska i eliminaciju dužeg zadržavanja na granici, ali investicije nisu donele očekivane rezultate. Za period od 2021. do 2027. godine, mađarska granična policija planira nove investicije u vrednosti od skoro 40 miliona evra. Međutim, pitanje je da li je održiv novi model zasnovan na digitalnoj tehnologiji, ako čak ni postojeći sistem, koji se oslanjao na višegodišnje korisničko iskustvo, nije mogao besprekorno da funkcioniše tokom granične kontrole?
Između Srbije i Mađarske trenutno su u funkciji devet graničnih prelaza, ali samo tri od njih radi non-stop. Na autoputu postoji jedan prelaz, a ostali javni putni granični prelazi su raspoređeni duž trase od Hrvatske do Rumunije i obično su otvoreni između 7 časova ujutru i 7 časova uveče.
Imajući u vidu iskustva onih koji svakodnevno prelaze granicu zbog posla, školovanja, spajanja porodica i administrativnih poslova, bilo bi takođe opravdano ulagati u poboljšanja na manjim graničnim prelazima. Na tim prelazima vreme čekanja može biti čak i do deset puta duže. Osim toga, očekuje se da će od novembra 2023. godine biti uveden novi sistem ulaska/izlaska (EES), koji će pre svega kontrolisati osobe iz trećih zemalja, ali će imati indirektni uticaj i na građane EU. Ovaj sistem je automatizovano informatičko rešenje koje registruje lične i biometrijske podatke putnika (skenira otiske prstiju i fotografije lica).
Ko ima mogućnost, kreće se sa dva automobila
Nakon završetka studija, Judit (promenili smo njeno ime ne bi li imala problema na poslu ili na graničnom prelazu) je živela i radila u Mađarskoj. Svoje radno mesto u Segedinu je održala čak i kada se vratila za stalno u Srbiju. Na početku je svakodnevno putovala između Horgoša i Segedina istim kolima, ali da bi izbegla dugo čekanje, našla drugo rešenje. Poslednjih šest godina koristi dva automobila za putovanje između dva granična prelaza, čime izbegava dugo zadržavanje na granici svaki put kada ide na posao. Svoj automobil parkira na graničnom prelazu na Horgošu 2, kroz kontrolu prelazi peške i nastavlja put drugim automobilom koji parkira na drugoj strani, u Reskeu. Na ovaj način izbegava čekanje.
Judit ima sreću da joj je radno vreme fleksibilno. Ako dođe do prekida sistema na granici, može da sačeka da prelazak bude ponovo uspostavljen. Međutim, poznaje ljude koji često kasne na posao zbog toga što vreme prelaska granice ne može se proceniti.
Kako kaže, najteže je onima koji su primorani da putuju između granica u ranim jutarnjim ili kasnim večernjim satima, jer putni granični prelazi – osim letnje sezone kada su otvoreni duže – rade samo između 7 i 19 časova, što nije usklađeno sa radnim vremenom mnogih. Oni koji se nađu u takvoj situaciji moraju parkirati na zemljišnom putu blizu autoputa i preći gotovo kilometar peške do mađarskog graničnog prelaza, gde parkiraju drugi automobil, a zatim, nakon završetka radnog vremena, opet prelaze peške kilometar kako bi se vratili do prvog automobila.
Dugotrajni prelazi granice, međutim, nisu u potpunosti posledica sporosti ili povremenih prekida sistema. Prema Juditinim rečima, brzina prelaska granice zavisi i od osobe koja vrši kontrolu. Postoje policajci koji prepoznaju one koji svakodnevno prelaze i proveravaju samo ispravnost njihovih dokumenata, ali takođe postoje i oni koji podvrgavaju putnike istoj vrsti kontrole kao gastarbajtere ili turiste. Oni koji svakodnevno prelaze granicu doživljavaju to kao nepravdu, iako razumeju policajce jer su čuli da su neki od njih kažnjeni smanjenjem plate ako su bili previše popustljivi, nisu kontrolisali gepek putnika kada su izlazili iz Mađarske ili nisu nosili kapu kao obavezni deo uniforme.
Profesionalni vozači se svakodnevno suočavaju sa zagušenjima
Slobodan Nikolić, vlasnik kompanije za prevoz putnika „Bobo’s Car“, već pet godina prelazi granicu između Srbije i Mađarske skoro šest puta nedeljno. U svom minibusu prevozi oko 6-8 putnika. Za njega je najizazovniji dan nedelja, kada se veliki broj osoba vraća iz Srbije u Mađarsku, Austriju, Nemačku, i na prelaz granice obično se čeka između 40 i 90 minuta.
Pre nego što krene, koristi aplikaciju „BorderWatcher“, na kojoj može videti kamere koje prate granicu Srbije. Kada ide Budimpešti, obično koristi granični prelaz Kelebija-Tompa. Međutim, kada putuje ka Segedinu, radije ide na glavni granični prelaz, jer se zna da je na manjem prelazu tempo kontrole sporiji. Na taj način, ukoliko na autoputu se čeka „samo“ 30-40 minuta, radije ide tamo gde postoji mogućnost otvaranja novog reda ako se stvori gužva.
„Stanje na graničnom prelazu Horgoš-Reske 1 može se promeniti za pet minuta, jer ne znate koliko ljudi ide ispred vas na autoputu. Recimo, kada ste kod Kečkemeta, bićete na granici za 40 minuta možda tada nema nikoga, ali dok stignete do granice može se stvoriti gužva, i čekaćete sat vremena – to se može desiti. Zato manji granični prelaz je predvidljiviji. Tompu koristimo zato što je taj pravac obilazak za svakoga, tamo idemo samo kada je prelaz kod Reskea već dva dana zagušen. Osim toga, Tompa je jedini granični prelaz gde policija interveniše kada se stvori gužva. Paze da redovi budu u redu i vidljivo napredujete, bez obzira na broj ljudi. Na prelazu Horgoš 1-Reske 1 su obe strane, i srpska i mađarska, haotične.“
Kako se Slobodan Nikolić seća, za vreme sankcija tokom devedesetih godina su čekali čak i 8-9 sati na granici. Čekanje na granici danas smatra delom svog posla. Zbog svojih putnika, najviše ga nervira čekanje od sat i po do dva sata na graničnim prelazima.
„Meni to možda zato ne predstavlja neki veliki problem, jer tokom devedesetih godina zaista je trebalo 12 sati da pređem put od Sente do Segedina, u jednom pravcu. Sada, kad moram čekati dva sata… naravno, ne radujem se, ali šta mogu?! Za nekog iz Vojvodine, ovo je već normalno, ne može ni zamisliti prelazak granice bez toga. Međutim, za nekog iz Mađarske, nezamislivo je čekati sat vremena ili duže na granici.“
Više puta se zatekao na granici kada je sistem bio u kvaru.
Mada je ispred njega bilo samo par automobila, morao je čekati sat, sat i po do dva.
„Čudi me sve to, jer ovaj problem traje već godinama. U poslednja tri dana, dogodilo se dva puta. Čudno je što informativni sistem stane na nacionalnom nivou. Recimo, da se to dogodi u privatnoj firmi, sistem bi već davno bio zamenjen.“
Čuo je već i za tihi štrajk i smatra mogućim da granični policajci, zbog nezadovoljstva svojim uslovima rada, usporavaju prelazak granice. Ipak, odmah mu je palo na pamet jedna srpska izreka: „Ne mogu oni toliko malo meni platiti koliko ja mogu malo raditi.„. On smatra da je najveći problem nedostatak radne snage.
„Kažu da šire granicu da bi bilo više terminala. Terminala ima dovoljno, ali nema ko da radi tamo. To je izazov i za njih. Ranije sam mislio da radnici na granici dolaze iz Segedina. Uopšte nije tako! Dovode ih iz Baje, Debrecina, smešteni su u radničkom smeštaju, rade 12 sati dnevno, idu kući na dva dana i vraćaju se. Sve to za dvesta hiljada forinti mesečno.“
Redovni putnici već godinama pišu molbe i peticije
Kao što je vlasnik kompanije „Bobo’s Car“ naglasio, prelazak granice je oduvek bio komplikovan na delu granice između Srbije i Mađarske. Tokom devedesetih šverceri (benzina, alkohola, cigarete, itd.) često su stvorili gužve, dok su početkom dvehiljaditih putnici često morali čekati zbog šengenske vize. Od 2010-ih, veliki broj Vojvođana putuje sa mađarskim dokumentima, i otvoreno je više graničnih prelaza na javnim putevima, ali gužve se nisu smanjile. Zadnjih godina pokrenuto je više online peticija kako bi se olakšala situacija svakodnevnih putnika – bez rezultata.
Zoltan Vaš (Vass Zoltán) iz Horgoša je u novembru 2021. godine podneo žalbu Nacionalnoj policiji u Mađarskoj, tadašnjoj Policijskoj upravi županije Čongrad. Razlog za to bilo je instaliranje novog informatičkog sistema koji je radio toliko sporo da su pešaci vikendom često čekali i do dva i po sata da pređu granični prelaz Reske 2-Horgoš 2, a neki su čak morali preći pešice na granični prelaz na autoputu jer nisu stigli na red pre zatvaranja prelaza za putnička vozila i pešaka. Nakon pisma, primetno je bilo poboljšanje, ali se vreme čekanja kasnije opet produžilo.
Pre nekoliko meseci, Zoltan Vaš je napisao još jedno pismo poslaniku iz vladajuće stranke Fides, Beli Mihalfiju (Mihálffy Béla). U pismu je dao predloge u vezi sa pešačkim i autobuskim saobraćajem na graničnom prelazu na javnom putu između Horgoša i Reskea. Smatra da je to najprometniji prelaz, a samim tim i ovaj prelaz u najvećem delu pogađa one redovne putnike koji žive u Srbiji, ali rade u Mađarskoj.
Na ovom delu granice više stotina ljudi prelazi granicu svakodnevno – barem se to može zaključiti iz toga što su jednog nedeljnog jutra prebrojali više od dve stotine automobila na parkingu u Reskeu, i kao što je to Zoltan Vaš istakao, ovaj broj može da bude i dva do tri puta veći.
Njegovi predlozi uključuju:
-
Mogućnost 24-časovnog ili barem produženog radnog vremena na javnom graničnom prelazu Horgoš 2-Reske 2 – s obzirom na to da postoje redovni putnici čije radno vreme nije između 7 i 19 časova. Ponekad čak dolazi do nesreća sa smrtnim ishodom jer je korišćenje autoputa biciklom, električnim trotinetom ili pešice nesigurno, ali putnici koji svakodnevno putuju rano ujutru ili kasno uveče nemaju drugu opciju.
-
Poštovanje radnog vremena graničnog prelaza – gotovo svakodnevno se dešava da se javni granični prelaz Horgoš 2-Reske 2 ne otvara u 7 časova, bilo zbog mađarske ili srpske strane, jer ne mogu da pronađu ključeve, ne uspevaju da pokrenu informatički sistem ili policajci ne stignu na vreme, jer svoj raspored dobijaju tek u 6:50 ili čak 7:10. Zbog toga mnogi kasne na granični autobus i ne stignu na posao, u školu ili kod lekara.
-
Posebna osoba za kontrolu putnih dokumenata pešaka – barem tokom špica, kada se očekuje dolazak lokalnog autobusa. Vikendom granični autobus može prevesti i do 60 đaka i studenata, koji, prolaze pored redova automobila i prilaze šalteru za pasošku kontrolu. U određenim periodima dana granični autobusi stižu jedan za drugim, i to u potpunosti zaustavlja pregled automobila.
-
Ako se prelaz granice preusmerni u jedan smer, to ne bi trebalo da utiče na one koji peške prelaze granicu. Naime, mađarske vlasti često pokušavaju da reše gužve tokom praznika, produženih vikenda ili letnjih odmora, tako što će prelaz na manjim graničnim prelazima preusmeriti u jednom smeru, tj. samo u jednom pravcu, za ulazak u Mađarsku. Međutim, ovo znatno otežava život redovnim putnicima jer parkiraju svoje automobile na graničnom prelazu, gde je i stajalište za lokalni autobus, ali ovim rešenjem se pešacima nalaže da pešače više kilometara kroz autoput, što je ne samo neudobno, već i opasno.
-
Međunarodni autobusi koji se saobraćaju između vojvođanskih gradova (Subotice, Sente, Bečeja) i Segedina trebali bi da koriste granični prelaz Horgoš 2-Reske 2. To bi doprinelo poboljšanju odnosa između Mađara i Mađara iz Vojvodine i olakšalo povezivanje, jer je trenutno nemoguće predvideti dolazak međunarodnih autobusa, zbog čega je autobuski saobraćaj već izgubio svoje putnike.
O ovom poslednjem predlogu o promeni autobuskog saobraćaja govorio i je Žombor Ujvari (Újvári Zsombor), poslanik Saveza vojvođanskih Mađara u beogradskom parlamentu. Odgovor ministra za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, Gorana Vesića, bio je da postoji infrastrukturalna prepreka što se tiče ovog predloga, jer je je visina graničnog prelaza za putnička vozila niska za prilagođavanje autobuskom saobraćaju a ni važeći međ
unarodni sporazum to ne dozvoljava, ali će raditi na tome.
Nakon ovog pisma, primećeno je da redovni putnici sa mađarskom ličnom kartom (šengenskim dokumentom) brže prelaze granicu. Zoltan Vaš smatra da je ovo velik korak napred. Smatra da su ove olakšice važne i neopodne kako za mobilnost radne snage tako i za spajanje porodica i održavanje veza.
„Ako bi kvalitet i brzina prelaska granice bili na prihvatljivom nivou, to bi značilo da vredi ostati ovde, da možete raditi odavde i da su granice prohodne. Ako ne, sve više Vojvođana će napustiti svoju domovinu, jer ne mogu podneti nehumano duga čekanja kojima su često izloženi na granici. Važna su i iskustva mladi koji studiraju u Mađarskoj. Da li se raduju povratku i možda će se i vratiti, ili dolaze svaki vikend sa nervozom i jedva čekaju da završe svoje studije kako više nikada ne bi morali da se muče na granici.“
Órákig tart átjutni a szerb-magyar határon, rendszerszintű lehet a probléma
Informatikai rendszerleállások és – a horvátországi gyakorlathoz képest – indokolatlanul hosszan tartó ellenőrzések lassítják a szerb-magyar közúti határátkelőn várakozók sorait. Videóriportunkban bemutatjuk, mit tapasztaltunk a schengeni övezetbe való belépésnél. Olvasd el a teljes cikket a www.atlatszo.rs oldalon! Az Átlátszó és az Átlátszó Vajdaság közös cikke a Journalismfund Europe támogatásával készült.
Prošle godine je na srpsko-mađarskoj šengenskoj granici prešlo 5,4 miliona putnika
Prema podacima Centralnog statističkog zavoda Mađarske (Központi Statisztikai Hivatal – KSH) iz 2017. godine, na nekom od srpsko-mađarskih graničnih prelaza prešlo je 5,969 miliona putnika na teritoriju Mađarske i šengenske zone. Ovaj broj je porastao na 6,4 miliona u 2018. i 2019. godini, što predstavlja rast od 8%. Zbog COVID-19 pandemije, broj putnika se 2020. godine smanjio na polovinu u odnosu na podatke iz 2017. godine.U poređenju sa 2017. godinom, broj putnika koji su prelazili srpsko-mađarske granične prelaze za ulazak u Mađarsku bio je manji za 14% u 2021. godini i 8,5% manji u 2022. godini. Drugim rečima, prema podacima KSH,
opterećenje graničnih prelaza je manje nego u periodu pre epidemije,
mada mađarska Vlada vidi ovo stanje sasvim suprotno.
Prema svežim i konsolidovanim podacima o ulasku u Mađarsku duž cele srpsko-mađarske granice tokom prvog i drugog kvartala 2023. godine, primećeno je smanjenje od 6,5% do 11,5% u poređenju sa rekordnom 2019. godinom. Ipak, Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske planira da potroši desetine miliona evra iz EU fondova na infrastrukturalna poboljšanja, opravdavajući ovu investiciju rastom broja putnika.
U pogledu broja prelaska građana Mađarske, 2018. godina je bila vrhunac na srpsko-mađarskoj granici, kada je gotovo 1,6 miliona Mađara ušlo u šengensku zonu preko srpsko-mađarske granice, a ukupan broj ulazaka i izlazaka iznosio je 3,089 miliona. Do 2022. godine, ovaj broj je opao na 2,4 miliona, što je za 22% manji, a u poređenju sa prvih šest meseci ove godine, zabeležen je pad od 8% do 11%.
Pad broja Mađarskih državljana može ukazati na to da putnici umesto srpsko-mađarske granice radije koriste srpsko-hrvatsku granicu za ulazak u šengensku zonu, što je prilično neverovatno, ili
da se Mađari iz Vojvodine sve manje vraćaju u svoju rodnu zemlju.
Najnoviji podaci za granični prelaz Horgoš 1-Reske 1 iz jula 2023. godine pokazuju da brojevi nisu samo niži u odnosu na vreme pre COVID-a, već i u poređenju sa podacima iz 2021. godine, iako je broj prelazaka granice povećan za 14% u odnosu na prošlu godinu.
Na primer, broj ljudi koji su prelazili srpsko-hrvatsku granicu u maju 2022. godine bio je blizu, a u avgustu je čak premašio cifre iz 2019. godine. Godišnji prosek za prošlu godinu bio je samo 10% ispod podataka iz rekordne godine pre COVID-a. Na graničnom prelazu Batrovci-Bajakovo na autoputu prema šengenskoj zoni, broj putnika bio je samo 2,22% manji u poređenju sa 2019. godinom.
U ovom ciklusu biće izdvojeno više od 100 miliona evra za zaštitu šengenskih granica
U strategijskom opisu Agencije za upravljanje granicama i viznom politikom (Határigazgatási és Vízumpolitikai Eszköz – HAVE), koja upravlja spoljnim šengenskim granicama, navodi se da „cilj projekata subvencioniranih iz Nacionalnog programa imaju za cilj da, uz povećanje bezbednosti obezbedi i to da vreme potrebno za prelazak granice i vreme čekanja ne bude duži od aktuelnog vremena zadržavanja na granici.“ Takođe se navodi da „od potpunog članstva Mađarske u šengenskom prostoru, broj putnika na spoljnim granicama Šengena se povećao za oko 50% u prvih deset godina, iako se kapacitet graničnih prelaza nije suštinski promenio. Ovaj trend se održava i danas, što je ekvivalentno godišnjem rastu od 7-10% u putničkom saobraćaju.“
Međutim, ova konstatacija, prema podacima KSH, ne važi za srpsko-mađarsku granicu, iako je to jedna od šengenskih spoljnih granica. Mađarska vlada planira da, kako bi se osiguralo da „vreme čekanja ne bude duži od aktuelnog vremena zadržavanja na granici„, potroši dodatnih 14 milijardi forinti na „podršku legalnog putovanja i optimizaciju vremena čekanja na graničnim terminalima kroz razvoj (npr. mreže, softverskih i hardverskih poboljšanja).“ Dodatnih 14,7 milijardi forinti biće uloženo u „uvođenje novih tehnoloških promena za sve vrste graničnih prelaza kroz unapređenje infrastrukture i automatizacije (izgradnja i modernizacija graničnih prelaza, uspostavljanje automatizovanih sistema za prelazak granice).“
Međutim, među prioritetima se pre svega navodi „stvaranje interoperabilnih sistema podržanih novim tehnologijama, povremeno automatizovanih sistema i usklađivanje sa postojećom infrastrukturom za nadzor granica radi zamene ljudskih resursa (npr. razvoj sposobnosti za istraživanje i reagovanje, primena robot tehnologije).“ Za ovo će biti izdvojeno dodatnih 14,7 milijardi forinti. Mađarska će, pored sredstava EU, koristiti i državna sredstva za obezbeđivanje dodatni finansijskih sredstava. Tako će, pored podrške EU od 80,6 miliona evra, dodatnih 22,1 miliona evra biti obezbeđeno kao nacionalni doprinos, što ukupno iznosi 38,43 milijarde forinti, odnosno 102,787 miliona evra u ovom sedmogodišnjem ciklusu.
Gradi se novi granični prelaz
Prvi koji je najavio da se planira izgradnja novog graničnog prelaza na srpsko-mađarskoj granici između Reskea i Horgoša bio je Peter Sijarto (Szijjártó Péter), ministar spoljnih poslova i trgovine, nakon osnivačkog sastanka Mađarsko-srpskog saveta za stratešku saradnju koji je održan 20. juna na Paliću. „Gradićemo najmoderniji, najveći i najsjajniji granični prelaz u Evropi“, izjavio je ministar, ali nije otkrio više detalja.
Dva meseca kasnije, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je nakon posete Viktoru Orbanu (Orbán Viktor), premijeru Mađarske, 20. avgusta, da će biti uspostavljen granični prelaz na kojem će biti samo jedno kontrolno mesto umesto dosadašnja dva. Razmatrala se i mogućnost uspostavljanja sličnog sistema na graničnom prelazu na tromeđi Srbije, Mađarske i Rumunije.
Ovu nejasnu političku viziju je preciziralo Ministarstvo unutrašnjih poslova Mađarske u informativnom materijalu za period od 2021. do 2027. godine, koji obuhvata Nacionalni program, prioritete i razvojne smernice HAVE-a. Prema tome, Mađarska ima za cilj da do 2030. godine „polovinu putničkog prometa na graničnim prelazima obavlja kroz automatizovani ili delimično automatizovaniproces kontrole.“ Ovaj sistem može biti sličan gore pomenutom EES-u.
Nacionalna policija je uvela utomatizovani biometrijski sistemi za kontrolu granica tokom 2017. i 2018. godine na Međunarodnom aerodromu „List Ferenc“ u Budimpešti i na međunarodnom aerodromu u Debrecinu. Tadašnji troškovi razvoja iznosili su samo desetinu gore navedenog iznosa, ukupno 485 miliona forinti (oko 1,3 miliona evra).
Automatizovani sistem će verovatno funkcionisati slično sistemima za kontrolu pasoša koji su dostupni na aerodromu u Cirihu.
Automated passport control
Thanks to biometric data stored on passports, passengers can cross the Schengen border without third-party intervention.
Košta puno, a sistem je stalno u prekidu
Putnici su skeptični prema tehnološkim inovacijama. Kako je istakao Slobodan Nikolić, njegovo iskustvo je da svaki put kada najave poboljšanje za prelazak granice, uvek se javlja neki problem. To se dogodilo nedavno kada su najavili da će dokumentaciju za građane EU i ne-EU zemalja kontrolisati posebno, ali dok u redu za prelazak građana EU čeka tridesetak automobila, a u redu za putnike koji nisu građani EU čeka samo dva.
Uz to, planirane inovacije ne obećavaju rešenje problema kapaciteta već postojećih manjih graničnih prelaza, kao npr. produženje radnog vremena ili 24/7 otvaranje, kao i postojanje više od jednog, operativnog kontrolnog punkta – da navedemo samo nekoliko predloga koje su ranije naveli civili.
Još jedan učestali problem na srpsko-mađarskoj granici je sporost graničnog kontrolnog sistema i povremeni potpuni pad sistema. Problem se javlja kada se podaci sa dokumenata čitaju. Tada se podaci onlajn provlače kroz više baza podataka. Potrebno je vreme da svi podaci osobe prođu kroz različite filtere. Pitanje je da li je apsolutno neophodno da se celokupna mreža održava onlajn, ili bi se problem pada sistema moglo rešiti tako da se nekoliko puta dnevno ažurira baza podataka, ili da se ažurira preko odvojene mreže.
Ova pitanja nisu samo retorička. Međutim, uzalud smo kontaktirali Nacionalnu policijsku upravu Mađarske (Országos Rendőr-főkapitányság (ORFK)) jer oni „nisu želeli da iskoriste priliku za intervju“. Mada smo dobili njihov odgovor na naš zahtev za pružanje informacija od javnog značaja, podaci koje su poslali nisu se poklapale sa onima iz njihovog arhiva vesti.
U vezi našeg zahteva za dostavljanje informacija ORFK je naveo da je u periodu između januara 2022. i trenutka zahteva (mart 2023.) bilo samo šest prekida u radu sistema. Od toga su dva bila prekidi u informatičkom sistemu, jedan prekid zbog nestanka struje, dva zbog tehničkih problema i jedan zbog informatičkog problema koji se dogodio na srpskoj strani.
U poređenju sa ovih šest prekida sistema, Fejsbuk grupa „Határfigyelők“ (Posmatrači granice) je prijavila 59 prekida sistema za isti period. Takođe, na službenoj stranici ORFK pronašli smo 64 posta o delimičnim ili potpunim prekidima rada graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. Trajanje prekida nije moglo uvek da se odredi, pa smo u našoj tabeli samo obeležili učestalost prekida u radu sistema.
Podsetimo da je Átlátszó u članku objavljenom pre nekoliko godina izveštavao o prekidima u radu sistema koji su trajali čak do 630 minuta.
Több mint 10 órás az idei rekord üzemzavar a szerb-magyar határon | atlatszo.hu
Ezek szerint 2018-ban jobb volt a helyzet, mint idén. Az ORFK adatai szerint mindössze 7 alkalommal volt informatikai zavar a határátkelőkőn a szerb-magyar határon. Emiatt az utazók összesen 552 percet vártak. A rendőrség magyarázata szerint a leállások egy részét „tervezett társrendszeri beavatkozás“ okozta.
Najviše korišćena i najveća baza podataka za kontrolu granica je Šengenski informacioni sistem (SIS). Ovaj sistem se koristi od 1995. godine i obnovljen je 2013. godine kada je uvedena druga generacija SIS-a (SIS II)sa proširenim funkcijama (npr. omogućuje dodavanje otisaka prstiju i fotografija u upozorenjima).
U prethodnom ciklusu HAVE-a, u periodu od 2014. do 2020. godine, mađarska Vlada je potrošila 545 miliona forinti (1,4 miliona evra) na održavanje sistema SIS II. Skoro svake godine nadležni su sprovodili nove postupke s javne nabavke za razvoj sistema, ali probleme sa prekidima nisu uspeli da se reše.
Privilegija Zapadne Evrope: Šengenska zona
Prema Šengenskom sporazumu iz 1985. godine i Šengenskom izvršnom sporazumu potpisanim 1990. godine, ukinuta je unutaršnja kontrola na granici između zemalja koje su pristupile Šengenskom prostoru. Uslov za to je stroga kontrola putnika na spoljnim granicama. Pravila za ovu kontrolu su sadržana u Šengenskom kodeksu o graničnoj kontroli.
Na spoljnim granicama, državljani EU i osobe koje imaju pravo na slobodno kretanje prema zakonima EU minimalno se kontrolišu, što znači utvrđivanje identiteta na osnovu putnih isprava. Za razliku od toga, državljani trećih zemalja prolaze kroz detaljnu kontrolu prilikom ulaska i izlaska, uključujući proveru relevantnih baza podataka na osnovu informacija navedenih u putnim dokumentima. Primeri takvih baza podataka uključuju Šengenski informacioni sistem (SIS), Vizni informacioni sistem (VIS), Interpol bazu podataka o ukradenim i izgubljenim putnim ispravama (SLTD) i Evropski informacioni sistem krivičnih evidencija (ECRIS) itd.
Državljani Evropske zajednice i njenih članica, kao i članovi Evropskog ekonomskog prostora (EEA), se u smislu prava slobodnog kretanja i boravka smatraju ravnopravnim, odnosno EEA državljanima.
Treća zemlja je izraz koji se koristi za zemlje koje nisu članice Evropske unije, kao i za zemlje ili teritorije čiji građani nemaju pravo na slobodno kretanje i boravak u skladu sa Sporazumom o Evropskom ekonomskom prostoru.
EU je 2017. godine izmenila Šengenski pravilnik o graničnoj kontroli pozivajući se na borbu protiv terorizma i povećanje sigurnosti građana. Tada je uveden propis koji obavezuje sve putnike koji ulaze u šengenski prostor kroz spoljnih granica, uključujući one koji inače imaju pravo na slobodno kretanje prema zakonima EU i sporazumu o EEA-u, da budu sistematski provereni putem navedenih relevantnih baza podataka.
Šengenska granica iz perspektive treće zemlje – Srbije
Šengenski prostor trenutno obuhvata 27 zemalja. Od toga, 23 su članice EU (Belgija, Francuska, Holandija, Luksemburg, Nemačka, Portugal, Španija, Austrija, Italija, Grčka, Danska, Finska, Švedska, Češka, Estonija, Poljska, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Slovačka, Slovenija, Hrvatska), dok četiri zemlje nisu članice EU (Island, Norveška, Švajcarska, Lihtenštajn). U toku su pripreme za punu primenu šengenskih pravila u još tri članice EU (Bugarska, Kipar, Rumunija), dok jedna članica EU (Irska) samo delimično primenjuje ista pravila.
Državljani Srbije nemaju pravo na slobodno kretanje i boravak ni na osnovu zakona EU ni na osnovu sporazuma o EEA-u. Izuzetak su, naravno, oni koji poseduju mađarsko ili hrvatsko državljanstvo i dokumenta. Međutim, EU dokumenta olakšavaju samo situaciju pešacima, jer vozači i dalje moraju da čekaju u redovima. Posebnu traku za EU koriste uglavnom samo na auto-putu, pa svi putnici na ostalim graničnim prelazima moraju čekati isti red kao i državljani trećih zemalja.
Srbija trenutno deli 435 kilometara granice sa Šengenskim prostorom preko dva suseda. Mađarska je od 2000. godine počela pripreme za punopravno članstvo u Šengenskom prostoru i konačno se pridružila 1. januara 2008. godine. Na granici između Srbije i Mađarske, koja je dugačka 174 kilometra, trenutno postoji devet graničnih prelaza (šest prelaza za putnička vozila sa radnim vremenom od 7 do 19 sati, dva 24-časovna prelaza i jedan prelaz na autoputu koji radi 24 sati na dan).
Polovina graničnih prelaza za putnička vozila i pešaka otvorena je u poslednjih deset godina, jer je do 2013. godine bilo samo pet graničnih prelaza između Srbije i Mađarske. Granice su proširene u skladu sa jačanjem ekonomskih veza između dve zemlje. Međutim, iako je povećan broj graničnih prelaza, gužve i vreme čekanja nisu se smanjili.
Praksa mađarskih vlasti da privremeno promene broj terminala za prelazak na autoputu i na ostalim prelazima u slučaju značajnog povećanja saobraćaja, što znači da broj terminala za ulazak u Mađarsku sa 9 povećaju na 15, je ustaljena praksa. Ovo se primenilo više puta tokom prošlog letnjeg perioda. Međutim, vozači su i dalje često morali čekati satima na prelazak granice.
Srbija je, od 1. januara 2023. godine, granična sa Šengenskim prostorom i preko Hrvatske. Hrvatska je postala članica EU 2013. godine i tada je započela usklađivanje svoje granične kontrole sa Šengenskim kodeksom o graničnoj kontroli. Aktivnosti za punopravno članstvo u Šengenskom prostoru započete su 2016. godine. Na granici između Srbije i Hrvatske, koja je dugačka 261 kilometara, postoji osam graničnih prelaza, svi sa 24-časovnim radnim vremenom, uključujući jedan prelaz na autoputu.
Prema informacijama hrvatskog Ministarstva unutarnjih poslova, povremeno dolazi do prekida u radu i na ovom graničnom delu zbog prekida u snabdevanju električnom energijom, kvara na telekomunikacionoj ili optičkoj mreži. Tada se primenjuje propisana operativna procedura. Hrvatske vlasti tvrde da su ovakvi prekidi vrlo retki i kratkotrajni. Ove godine nije bilo značajnih prekida u radu granične kontrole zbog ovih problema.
Kontrola putnika iz trećih zemalja traje nešto duže nego kontrola državljana EEA-a, ali zajedno sa skeniranjem putnih dokumenata i proverom baza podataka traje samo nekoliko sekundi.
EES – da li će planirani novi sistem kontrole granica ubrzati ili dodatno usporiti prelazak granice u budućnosti?
Na srpsko-mađarskoj granici, tehnički sistem za ulaz i izlaz (Entry/Exit System – EES) instaliran je već u proleće 2023. godine, uključujući opremu za uzimanje otisaka prstiju i fotografisanje državljana trećih zemalja. EES je automatizovani informatički sistem koji registruje svakog putnika koji namerava da pređe šengensku granicu radi kratkoročnog boravka, a nije državljanin EEA-a. Kontrola se obavlja pri svakom pokušaju prelaska granice i evidentiraju se lični i biometrijski podaci putnika (otisci prstiju i fotografija lica), kao i odbijanje ulaska.
Cilj uvođenja EES-a je olakšanje identifikacije lica koja pokušavaju nelegalno ili sa lažnim dokumentima da uđu u EU, ili prekorače dozvoljenih 90 dana boravka u periodu od 180 dana. Prema planu, ovaj sistem će doprineti sprečavanju i otkrivanju terorističkih dela i drugih ozbiljnih krivičnih dela. Umesto pečata u pasošu, automatizacijom postupka kontrole granica će se olakšati i ubrzati prelazak granice.
Rok za puštanje EES-a u rad već je odložen dva puta. Trenutne informacije ukazuju da će Evropska komisija usvojiti plan izvođenja na jesen 2023. godine, verovatno u oktobru. Međutim, članovi grupe „Határfigyelők“ već su zabrinuti da će promenom protokola doći do novih problema u graničnoj kontroli.
Slobodan Nikolić smatra da će sigurno biti slučajeva gde će uvođenje EES-a biti opravdano, ali se plaši da će otežati život i onima koji nemaju veze s tim.
„Sa nama je putovala žena od 65-70 godina koji su zadržali na granici, jer su nadležni organi tvrdili da postoji poternica za njom. Sutradan sam je vidio u Austriji. Pitao sam je što se dogodilo, a ona je rekla da su je greškom registrirali u sistemu. Trebala je na vreme vratiti se na posao kao negovateljica, ali zbog ovog što se s njom desilo morala su njena deca doći po nju – sve u ime napretka.“
Tekst: Virág Gyurkovics (Átlátszó Vajdaság) – Csaba Segesvári (Átlátszó)
Vizualizacija podataka: Krisztián Szabó (Átlátszó)
Video: Bence Bodoky (Átlátszó)
Ovaj članak je realizovan uz podršku Journalismfund Europe.
