U urušavanju nadstrešnice na delu zgrade Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra poginulo je četrnaest osoba, među njima i dete od 6 godina.
Mladiću od 18 godina amputirana je noga, a lekari se još uvek bore za život troje povređenih. Više od 30 osoba su povređeni, a mnogi od njih su još na bolničkom lečenju zbog posledice nesreće koja se dogodila u pokrajinskoj prestonici u petak oko podneva za svega nekoliko sekundi bez ikakvih predznaka.
Više gradova se uključilo u radove spašavanja, ali uklanjanje ruševina je ipak trajalo do kasno u noć.
Građani Novog Sada su palili sveće na mestu tragedije i svako veče održavaju zajedničku komemoraciju i zahtevaju objavljivanje imena odgovornih za nesreću. U Srbiji je proglašen Dan žalosti za 2. novembar a u Novom Sadu je proglašena trodevna žalost.
Sve upućuje na to, da je tokom rekonstrukcije došlo i do narušavanja nadstrešnice koja se urušila
Centralna zgrada Železničke stanice Novog Sada izgrađena je 1964. godine na osnovu projekta arhitekte Imrea Farkaša. Objekat je, sa svojim pojednostavljenim površinama bez ornamentike istaknuti primer moderne socijalističke arhitekture, a ujedno i simbol urbanističkog razvoja Novog Sada, jer je njegova izgradnja bila jedan od najvećih graditeljskih projekata nove jugoslovenske države posle drugog svetskog rata.
Železnička stanica je od 2017. godine deo svetskog nasleđa moderne arhitekture, i kao takva je pod zaštitom.
Sledstveno tome, kada su 2021. godine izradili kompleksni projekat rekonstrukcije objekta i njenu tehničku dokumentaciju, u skladu sa uslovima Zavoda za zaštitu spomenika Grada Novog Sada, China Railway Design Corporation (CRDC) i Saobraćajni institut CIP d.o.o., kao projektanti su
bili u obavezi da rekonstruišu originalni izgled zgrade.
Prema Glavnoj knjizi projekta, predmetni deo zgrade je stanično krilo B sa karakterističnim testerastim krovom i impozantnom, visećom nadstrešnicom bez potpornih stubova. Konstrukcija Železničke stanice je od armiranog betona. Prema opisu projektanta, objekat je konstrukciono u dobrom stanju bez vidljivih oštećenja. Rekonstrukcija pojedinih delova zgrade obrazložena je modernim aspektima energetske efikasnosti. Kako je navedeno: „na objektu su planirane određene intervencije bez izmene autentičnog izgleda i korišćenja materijala u interijeru i eksterijeru.”
Pokazala se potreba za izvršenjem bravarskih radova na fasadi, za dopunom izolacije krova i fasadnih zidova bez mermernog pokrivača. Istovremeno je istaknuto, da planirani radovi ne ugrožavaju ni stabilnost postojeće zgrade, niti njen autentični izgled.
Nadstrešnica se ipak urušila i prouzrokovala smrt 14 osoba.
U buci kontroverznih informacija i zbog netransparentnosti projektne dokumentacije, za sada se ne zna za sigurno da li je nadstrešnica zaista rekonstruisana. Mada Glavna knjiga sadrži stavke koje se odnose na ovaj deo objekta, ipak nije sasvim jasno, da li bilo koji od njih pokriva i rekonstrukciju ulaznog dela ili se one odnose na druge nadstrešne, polu-krovne konstrukcije.
Niko ne preuzima odgovornost za posledice
Dan posle tragedije, inženjer geologije Zoran Đajić, koji je ranije radio kao konsultant na predmetnom projektu, rekao je za Televiziju N1 da su radovi na nadstrešnici izvršeni u dve faze. U prvoj fazi je rađena rekonstrukcija keramike na plafonskom delu, a u drugoj je obnovljena fasada zgrade i popravljene su kamene obloge.
Gajić tvrdi da je slao više dopisa učesnicima projekta u kojima ih je upozorio na moguće opasnosti. Na primer, molio ih je da skinu fasadne ploče sa zagrade i da ispitaju podlogu ispod tih mermernih ploča, te da repariraju eventualne greške u toj podlozi i da stave nove mermerne ploče – kao što je navedeno i u projektu.
Posle nesreće, izvođači radova, China Railway International Company i China Communications Construction Company (CRIC–CCCC) izdali saopštenje da će pružiti svu potrebnu pomoć u spašavanju i oporavku, ali odogovornost za prouzrokovanje nesreće nisu priznali. Kako navode, sve su uradili u skladu sa odobrenim građevinskim dozvolama, a sa nadstrešnicom se nisu bavili u okviru rekonstrukcije.
Nije to samo kineski konzorcijum koji negira da su radovi obnove obuhvatili i ovaj deo objekta, već i Vlada Srbije.
Na konferenciji za štampu, predsednik Repulike, Aleksandar Vučić je izjavio: „Znam samo da 60 godina tu nadstrešnicu nismo renovirali, kada smo sve renovirali, samo nju nismo, zašto – ne znam.”
Međutim, istovremeno, društveni mediji su preplavljeni fotografijama i video snimcima koji opovrgavaju ove tvrdnje.
Na društvenim mrežama su mnogi ukazali na to, da je jedna od najuočljivijih razlika na fotografijama snimljenim pre i posle rekonstrukcije je to, da, dok je na slikama pre rekonstrukcije lebdeća nadstrešnica bila fiksirana sa dva puna bloka, dotle nakon rekonstrukcije u 2022. godini, nadstrešnicu drže samo nekoliko uzanih mostova.
Na jednom drugom snimku se vidi da – mada izvođač negira rekonstrukciju – ove godinu u maju su ponovo montirane skele ispred glavnog ulaza. Ispod snimaka o rekonstrukciji, objavljenih u julu, piše da je ulaz dobio novu čeličnu konstrukciju.
Ono što je sigurno, jeste da je železnička stanica dva puta bila zatvorena zbog rekonstrukcije. Radovi rekonstrukcije na deonici železničke pruge Budimpešta–Beograd od glavnog grada Srbije do Novog Sada počeli su u oktobru 2021. godine. Prva faza je okončana do marta 2022., pre izborne kampanje. Nakon toga je železnička stanica opet bila zatvorena od januara 2024. zbog druge faze rekonstrukcije koja je trajala do 5. jula. Od tada je stanica radila punim kapacitetom.
Na sajtu Agencije za privredne registre (APR), na stranici za građevinske dozvole, gde se javno objavljuju izdati građevinski dokumenti, vidi se, da u vezi sa radovima rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu nisu izdate upotrebne dozvole.
Upotrebna dozvola „predstavlja pismeni dokaz da je objekat spreman za upotrebu koja garantuje da su tokom izvođenja radova najstrožije ispoštovana pravila gradnje, da je oprema proverena i funkcionalna i da je objekat priključen na celokupnu infrastrukturu”. Ova dozvola se izdaje nakon izvedenih radova i uspešnog tehničkog pregleda zgrade.
U skladu sa kineskim interesima, iz kineskog kredita i sa kineskim izvođačem radova
Uslov kineskog kredita za razvoj je da izvođač bude iz Kine. Sledstveno tome, kada su vlade Mađarske i Srbije sklopile sporazum o obnovi železničke pruge Budimpešta–Beograd sa dva koloseka i kada se već jasnije videlo da će projekat biti realizovan iz kineskog kapitala, uopšte nije bilo upitno ko će biti izvođač već, možda, koja kineska firma.
Portal 021 je u januaru ove godine tražio od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavljivanje podataka vezanih za rekonstrukciju novosadske Železničke stanice, ali je Ministarstvo odbilo da objavi te podatke. Dakle, ni dalje ne znamo vrednost ugovora dogovoren sa kompanijom CRIC–CCCC odnosno, ni to da li je iznos izvođenja povećan u odnosu na sporazum iz 2021. godine.
Detalje radova smo našli u raspisanoj javnoj nabavci za stručni nadzor, i na osnovu toga projekat izgradnje obuhvata sledeće:
modernizaciju, rekonstrukciju i izgradnju deonice Novi Sad–Subotica–Državna granica dužine 106.4 km koja se realizuje istovremenim izvođenjem radova na tri deonice, a u okviru projekta je predviđena i rekonstrukcija i izgradnja dvokolosečne pruge za brzinu od 200 km/sat za prevoz putnika za međustanična rastojanja;
rekonstrukciju kolosečnih kapaciteta na službenim mestima (Novi Sad, Kisač, Zmajevo, Bačka Topola, Žednik, Naumovićevo odnosno subotičke teretne i putničke stanice), izgradnju novih staničnih objekata u drugim naseljima (Rumenka, Vrbas, Lovćenac i Mali Iđoš), kao i modernizaciju postojeće ukrsnice Sajlovo i Stepanićevo.
Projekat predviđa izgradnju ukupno 58 inženjerski objekata: nadvožnjaka, podvožnjaka, pešačko-biciklističke pothodnike, vijadukte i mostovske konstrukcije.
U arhitektonskom smislu, projekat sadrži rekonstrukciju ukupno 70 objekata.
Između ostalog, građevinski radovi su obuhvatili izgradnju perona, podvožnjaka i ograda, odnosno obnovu osam staničnih zgrada, među kojima je i novosadska Železnička stanica.
U konzorcijumu ponuđača koja je vršila stručni nadzor projekta ima i firmi iz Mađarske
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 12. novembra 2021. godine raspisalo javnu nabavku za usluge stručnog nadzora nad izvođenjem radova na rekonstrukciji i modernizaciji deonice železničke pruge Novi Sad–Subotica–Državna granica.
Mada u postupku javne nabavke više zainteresovanih su dostavili pitanja radi preciziranja javne nabavke, do krajnjeg roka, tj. 13. decembra, pristigla je jedna jedina ponuda. Doduše, dve firme koje su dostavile pitanja su bile deo izabranog ponuđača – konzorcijuma, čiji su članovi sledeće firme:
- Project Biro Utiber d.o.o.
- AG Institut d.o.o., Novi Sad
- Utiber Road Investment Ltd. (Utiber Közúti Beruházó Kft.)
- Slaviša Ilić PR geodetske usluge projektovanje i ostale usluge iz oblasti
građevinarstva, SDC PROFESSIONAL Beograd (Čukarica) - VIKÖTI Mérnök Iroda Kft.
- Egis d.o.o. Beograd
Odluka o izabranim ponuđačima je objavljena 27. januara 2022. godine. Zahtevani rok realizacije je 37 meseci, tj. okončanje radova se očekuje najkasnije do proleća 2025.
Prvobitna vrednost ugovora za radove stručnog nadzora je 3.659.000.000 dinara (31,2 miliona evra).
Premda je u međuvremenu ovaj iznos dva puta povećan i trenutno iznosi 3.959.589.300 dinara (33,7 miliona evra).
Nosilac ponude, Project Biro Utiber d.o.o. osnovano je 12. aprila 2014. godine u Novom Sadu. Preduzeće se bavi delatnostima nadzora i konsaltinga kao i projektovanja.
Naziv „Utiber” možda zvuči poznato budući su mađarske novine „Nemzeti šport” nedavno pisali o toj firmi i njenom angažmanu za tehnički nadzor nad radovima rekonstrukcije nacionalnog stadiona u Beogradu.
Ali Utiber ne bavi se samo rekonstrukcijom stadiona. Naime, filijala ove firme u Srbiji uspešno je konkurisala u javnim nabavkama za investicije od istaknutog značaja za Vladu Srbije.
Ukupni iznos tih javnih nabavki je 8.7 milijardi dinara (75 miliona evra).
Matična firma, Utiber Kft. iz Mađarske s uspehom učestvuje u državnim javnim nabavkama u Mađarskoj. Između ostalog, članica je konzorcijuma koncesionara za održavanje autoputa na period od 35 godina.
Tekst: Virag Đurkovič
Naslovna fotogradija: Građani Novog Sada pale sveće na mestu tragedije. Izvor: Dalibor Stupar / Autonomija
Tekst je originalno objavljen na mađarskom jeziku dana 03. 11. 2024.