Litijumska groznica preselila se iz Srbije u Bosnu i Hercegovinu – o tome su izveštavali lokalni mediji u drugoj polovini prošle godine. Otkrivena su ogromna nalazišta litijuma na teritoriji Republike Srpske u Bosni i Hercegovini.
Mada kompanija „Arcore AG”, koja je izvršila probna bušenja i istražne radove predstavlja projekat Lopare kao sopstveni projekat koji će ostvariti u partnerstvu sa firmom Rock Tech Lithium, pojava jednog novog, mogućeg aktera bi donekle nijansirala sliku.
Privredni aspekti sve tesnijih diplomatskih odnosa između Republike Srpske i Mađarske sve jasnije se ocrtavaju u poslednje vreme. Kao rezultat toga, mađarski investitori bi mogli da se uključe u više energetskih projekata na teritoriji RS, između ostalog u projekte solarne elektrane u Trebinju, vetro-elektrane u Hrgudu i prečistača otpadnih voda u Gradišci.
Osim gore navedenih primera, iskrsla je mogućnost jedne nove investicije, koja bi se oslanjala na postojeći položaj Mađarske na polju proizvodnje akumulatora, a koja bi u potpunosti mogla izmeniti ekonomsko-geografske odnose snaga u regiji.
Odstupanje
U međunarodnoj štampi je 23. maja odjeknula vest o tome da je Generalna skupština Ujedinjenih nacija (UN) tog dana glasala o danu sećanja na genocid protiv lokalnih Muslimana u Srebrenici 1995. U smislu Rezolucije u buduće će 11. jul biti Međunarodni dan sećanja i komemoracije genocida u Srebrenici 1995. godine.
Mađarska – jedina od članica EU i NATO – nije glasala za rezoluciju. Zbog toga, Udruženje-Pokret Majke enklave Srebrenice i Žepe traži da se ime Mađarske uklese u stub srama. Međutim, uprkos argumentaciji Dr. Žužane Horvat, ambasadora Mađarske u UN i teatralnog ponašanja predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, Generalna skupština UN je, većinom glasova, usvojila dokument.
Sutradan, odgovarajući na novinarska pitanja, Peter Sijarto, mađarski ministar spoljnih i spoljnoekonomskih poslova je obrazložio stav Mađarske. „Niko ne osporava – rekao je –, da se radi o užasnom događaju, te se mora uraditi sve da se ovakva strahota ikad više nigde u svetu ne dogodi. Ali pitanje nije bilo to.
Već je pitanje to, da li će jedna ovakva rezolucija, posle trideset godina, u sadašnjem trenutku, doprineti miru i stabilnosti na Zapadnom Balkanu ili će imati baš suprotni efekat: izazvaće i oživeće takve antagonizme na Zapadnom Balkanu koji bi, u datom slučaju, mogli biti opasni za čitavu regiju, pa i za Mađarsku”.
Po rečima Sijartoa, zato su glasali protiv kako u UN ne bi raspravljali o ovom pitanju sada:
„Nemojmo dovesti regiju u ovakvu situaciju”.
Glas Mađarske protiv rezolucije, međutim, nije imao suštinskog uticaja na ishod glasanja, osim ako ne računamo da je kao dežurni buntovnik Evropske unije i NATO-a, ponovo dala materijal za vesti o još jednom skandaloznom glasanju.
Odobrenje o rudarenju litijuma je prošlo ispod radara
Dok su svi bili skoncentrisani na temu Srebrenice, koja je praćena uz ogromno emocionalno uzbuđenje, u Republici Srpskoj se desilo nešto izuzetno važno. Narodna skupština RS je u Banjaluci u velikoj tišini odbila građansku inicijativu koja bi mogla da spreči eksploataciju mineralnih resursa, pre svega litijuma u regionu.
Inicijativu koja je sadržala i vapaj stanovnika Majevice za pomoć, koji se plaše ekološke katastrofe, podneo je načelnik opštine Lopare, Rado Savić Narodnoj skupštini RS još u februaru, nakon protesta protiv otvaranja rudnika u Loparama. Deo inicijative je bila i peticija, koju je potpisalo 3711 meštana i više stotina intelektualca.
Pre izrade dokumenta, u oktobru 2023., nakon što je objavljen nacrt projekta za rudnik litijuma, Savić se pismeno obratio Radovanu Viškoviću, premijeru Vlade RS kao i Ministarstvu za energetiku i rudarstvo, u kojem je zatražio zvaničan stav u vezi planova za rudnike u Opštini Lopare. Odgovor je dobio samo od Ministarstva, koje je potvrdilo činjenicu i rezultate istraživanja, ali o planovima nije dostavilo informacije.
Radi razjašnjenja pitanja od interesa za lokalne stanovnike, Skupština opštine Lopare je u decembru 2023. godine organizovala javnu raspravu i kao rezultat toga usvojen je Zaključak.
U Zaključku se navodi, da je Skupština opštine Lopare protiv otvaranja rudnika i eksploatacije litijuma na teritoriji opštine. Ujedno zahteva od Vlade da obustavi sve dalje aktivnosti i da ne dozvoli realizaciju projekta eksploatacije litijuma na Majevici.
Nadalje, s obzirom na to da na osnovu stava 8. člana 33. važećeg Zakona o geološkim istraživanjima, preduzeće koje je izvršilo istraživanje bilo je u obavezi da prilaže i saglasnost one jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi teritorija gde su rađena geološka ispitivanja, u ovom slučaju saglasnost lokalne samouprave Opštine Lopare, a to se nije desilo, te je Skupština opštine Lopare protiv ukidanja obaveze davanja saglasnosti koja je propisana pomenutim zakonom.
Kao priprema redovne sednice Narodne skupštine RS, radna tela za privredu, za lokalnu samoupravu i za zaštitu životne sredine su raspravljali o inicijativi maja 21. i 22.
Inicijativa je nakon toga stavljen na dnevni red sednice parlamenta RS, gde je načelnik Rado Savić obrazložio predlog Deklaracije o protivljenju otvaranja rudnika litijuma, s molbom da se ista usvoji i da Vlada RS ne izdaje koncesiju za eksploataciju mineralnih sirovina.
S formalnog aspekta, inicijativa je deklaracija i ukoliko je predsednik skupštine RS potpiše,
bila bi pravna osnova za odbijanje daljih istraživanja mineralnih sirovina i davanja koncesije.
Glasanje je održano narednog dana u okviru Devete redovne sednice, 23. maja, ali inicijativu je podržala samo opozicija. Članovi vladajuće koalicije – uprkos ponovljenom glasanju – nisu pritisnuli ni taster za „protiv”, ni taster za „uzdržan” na glasanju. Tako da od 64 prisutnih odbornika pristiglo svega 21 glasova, te nije bilo kvoruma i deklaracija nije usvojena.
S ovim je skupština praktično dala zeleno svetlo iskopavanju litijuma.
Savić međutim tvrdi, da rasprava nije završena, te da će dalje boriti protiv otvaranja rudnika litijuma.
Belo zlato Evrope u Dinarskim planinama
Opština Lopare nalazi se na severoistočnom delu Bosne i Hercegovine, na teritoriji Republike Srpske. Selo Lopare, koje pripada opštini nalazi se na padinama gore Majevice. Majevica sa svojih 50-60 kilometara dužine i 25 kilometara širine je deo Dinarida, tačnije tzv. Pred-dinarskih (drugim rečima Peripanonskih ili Subdinarskih) planina. Naime, ravnica južno od reke Sava sa 200 metara nadmorske visine postepeno prelazi u gore od 600 metara pa u planine.
Ova površinska uzvišica stvorena je ranije nego Dinarske planine.
U istoj pred-dinarskoj deonici, jugoistočno od Majevice, na delu koji prelazi preko granice sa Srbijom, nalazi se planina Iverak, i ispod njenih jugozapadnih padina nalazi se dolina Jadra. Ova teritorija je takođe bogata nalazištima litijuma, i možda zato zvuči poznato, jer britansko-australijska kompanija Rio Tinto pokrenula je projekat eksploatacije litijuma na teritoriji naselja Gornje Nedeljice koja se nalazi u dolini. Zbog velikog negodovanja građana, činilo se da je otvaranje rudnika uspešno sprečen, ali nakon junskih izbora u Srbiji tema je ponovo postala aktuelna.
Traganje za nalazištima različitih mineralnih sirovina počelo je u okolini Lopara već početkom 2000-tih. U početku, prva dva istraživanja nisu dokazala prisustvo mineralnih sirovina. Treće istraživanje je realizovano uz podršku Ministarstva za energetiku i rudarstvo, ali bez saglasnosti lokalne samouprave.
Geološko istraživanje mineralnih resursa sprovela je švajcarska firma Arcore AG preko svoje filijale Arcore ulaganja d.o.o. registrovane u Hrvatskoj 2018. godine. Kompanija je objavila rezultate istraživanja u novembru 2023. Studija je potvrdila, da je regija Lopara koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske, nalazište mineralnih ruda od kritičnog značaja. Na ispitanom terenu
pronađeni su bogata nalazišta litijum karbonata, magnezijuma, kalijuma i bora.
Nadalje, istaknuto je, da, u višedecenijskoj perspektivi, ovo je ogromna mogućnost za unapređenje stabilnog snabdevanja Evrope litijumom, odnosno, sticanja nezavisnosti od uvoza istog. Studija predviđa da, nakon pribavljanja potrebnih dozvola, ekološko i društveno odgovorno rudarstvo može početi sa radom od kraja 2026. godine.
Litijum se pre svega koristi za proizvodnju akumulatora, a osnovna sirovina je i za proizvodnju mobilnih telefona, laptop računara, električnih automobila i za skladištenje energije, te je značaj zaliha mineralnih sirovina revalorizovan.
Namera Evropske unije je da do 2025-te 80% potrebe kontinenta za litijumom pokriva iz evropskih izvora. To je razlog, zbog čega se EU bavi ovim pitanjem i u svojoj komunikaciji o politici o kritičnim sirovinama:
„Za akumulatore u električnim vozilima i za skladištenje električne energije Evropskoj uniji će 2030. godine trebati i čak do 18 puta više litijuma i 5 puta više kobalta, a 2050. godine gotovo 60 puta više litijuma i 15 puta više kobalta od sadašnjih količina koje su trenutno na raspolaganju celoj privredi unije. Ignorisanje ovog pitanja povećane potražnje može dovesti do problema sa snabdevanjem”, navodi se u komunikaciji.
Sledstveno tome, 2020. godine je litijum unet u popis kritičnih sirovina EU.
Prema istraživanjima kompanije Arcore AG, u Loparama su pronašli više od 1,286 milijardi tone rude:
– 1,5 miliona tone litijum-karbonata (LCE);
– 14 miliona tone borne kiseline (B2O3);
– 35 miliona tone kalijuma (KCI);
– i 94 miliona tone magnezijum-sulfata (MgSO4);
– odnosno, još 2,2 milijarde tone ostalih ruda koje treba još istražiti, da bi se utvrdilo njihov tačan sastav.
Prema izjavi Milorada Dodika, predsednika RS, procenjena vrednost rudnog bogatstva na osnovu podataka dosadašnjih istraživanja trenutno iznosi 15 milijardi evra.
Predloženo eksploataciono polje pokriva teritoriju od 25 km2. Nalazišta su relativno blizu površine u sloju debljine od 100-200 metara dubine i njihova eksploatacija bi mogla da se realizuje sledećih 50 godina.
Prema nekim informacijama, planirana su – ili su već u toku – daljnja istraživanja na teritoriji RS: u regiji Prosare i Motajice u blizini Srpca; Jajca i Mrkonjić Grada u aglomeratu Opštine Jezero; nadalje, potencijalnim nalazištima litijuma smatraju se i Srebrenica; odnosno okolina Čajniča, Foče i Goražda.
Zašto je iskopavanje litijuma rizično?
Po mađarskoj Nacionalnoj strategiji za industriju akumulatora 2030, na osnovu sadašnjih saznanja, postoje dva moguća načina za dobijanje litijuma:
– rudarska metoda dobijanja litijuma iz stena (na Iberijskom poluostrvu, u severnoj Evropi odnosno u srednjoj Evropi);
– i iz geotermalnih izvora bogatih litijumom (u Nemačkoj duž Rajne i na teritoriji Mađarske).
Tokom iskopavanja, na svakih 1 tone litijuma stvara se 15 tona gasova sa efektom staklene bašte. U slučaju ekstrakcije iz geotermalnih izvora ova brojka je blizu nule. Osim toga, potrebe za vodom tokom rudarenja su 50 puta veće nego kod geotermalne metode.
Rado Savić, načelnik opštine Lopare je naveo u svom obrazloženju deklaracije podnetoj Narodnoj skupštini RS, da ispred javnosti
nijedan stručnjak se nije pojavio koji je javno i jasno rekao kako je moguća i da je moguća eksploatacija litijuma na bezbedan način za prirodno okruženje i za ljudi koji tamo žive.
Savić je u obrazloženju deklaracije istakao da su, s društvenog aspekta, stanovnici Lopara i okolnih naselja protiv iskopavanja litijuma odnosno otvaranja rudnika, kao i to da otvaranje rudnika bi imao direktnog uticaja na životne okolnosti meštana, a to bi dovelo do iseljavanja i depopulacije regije.
S aspekta zaštite životne sredine, Savić navodi argument da još nije poznata takva tehnologija za ekstrakciju bora, litijuma, natrijuma, stroncijuma i kalijuma koje ne bi imala negativnog uticaja na životnu sredinu, ne bi bila štetna za ljudsko zdravlje i ne bi uništila floru i faunu obrađenih zemljišta.
Nalazište mineralnih sirovina se nalazi u neposrednoj blizini sliva reke Gnjica i to može da dovodi do zagađenja reke. S obzirom da se ova reka sliva u Savu, to može da ima za posledicu zagađenje vode na regionalnom nivou. Na ovoj teritoriji podzemne i atmosferske vode mogu da se infiltriraju i u vodu reke Janja, koja se sliva u reku Drina.
Drugim rečima, to može da ugrozi i sliv reke Save a i sliv reke Drine.
Sledstveno tome, nezagađenost zaliha vode za piće se ne može garantovati.
S tačke gledišta privrede, argument protiv otvaranja rudnika je da bi isti ugrozio nesmetano funkcionisanje turističkih, rekreacionih i izletničkih mogućnosti u okolini.
Autori deklaracije vide potencijalni izvor opasnosti i u samoj morfološkoj strukturi Majevice poznate po čestim sklizištima. Tehnologija koja se primenjuje tokom iskopavanja može da utiče na učestalost i intenzitet ovih sklizišta a to može da prouzrokuje oštećenja u infrastrukturi i imovini.
Mađarska kao potencijalni partner u eksploataciji litijuma
Prema kompaniji Arcore, okončanjem potrebnih istražnih radova ispunjeni su svi uslovi da se podnese zahtev za koncesiju za rudarenje. Kompanija računa s tim, da će koncesiju dobiti krajem 2026. i tada će moći početi sa eksploatacijom. Planiraju da u projekat ulažu oko pola miliona evra i već su uključili jednog konkretnog partnera, Rock Tech Lithium, u fazu pripreme realizacije.
Ali, nedavno se čula jedna takva informacija koja delimično – ili možda u potpunosti – može da prekroji ove planove.
Naime, u proleće je održano nekoliko izuzetno važnih susreta između Vlade Republike Srpske i Vlade Mađarske. Mađarski premijer, Viktor Orban je 4. aprila vodio razgovore prvo sa čelnicima federacije, pa je otputovao u Banja Luku.
U glavnom gradu RS, 5. aprila mu je dodeljen orden RS, a već sutradan je učestvovao na privrednom forumu u društvu Petera Sijartoa, ministra spoljnih i spoljnoekonomskih poslova i predstavnika 23 izvozno-sposobnih, mađarskih preduzeća.
Susret je najavljen na Televiziji Republike Srpske (RTRS) kao garancija političke i privredne podrške rukovodstva Mađarske rukovodstvu RS uprkos svim pritiscima Evrope.
Istaknuto je i to, da je Orbanova poseta u aprilu
njegov drugi dolazak u Banja Luku za manje od godinu dana,
i to je – po interpretaciji izveštača – dokaz da mađarska Vlada itekako razume težinu evropske pozicije RS.
Rukovodstvo RS je sa velikim uzbuđenjem čekao goste iz Mađarske i tih dana su bili česti gosti medija. U jednom od intervjua Radovan Višković, premijer RS je rekao da RS može da ponudi Mađarskoj mogućnosti investicije na polju energetike, poljoprivrede i turizma posebno banjskog turizma.
Nadalje, istakao je još jednu važnu oblasti, budući da je Mađarska izgradila tesne veze sa Kinom u proizvodnji automobila, pre svega u proizvodnji akumulatora za električne automobile:
„To znači, da mi sa mađarskim partnerima možemo valorizovati sva ona naša bogatstva koja se nalaze na prostoru Republike Srpske.”
– istakao je premijer RS.
Peter Sijarto je istog dana dao polučasovni intervju za RTRS u emisiji Pečat, ali tokom razgovora o eksploataciji litijuma koju je Višković spomenuo uopšte nije bilo reči. Razgovaralo se samo o onim investicijama koja su bila poznata i do sada.
Proizvodnju akumulatora Mađarska smatra strateškom industrijom
Prema dokumentu Nacionalna strategija za industriju akumulatora 2030: „ispitivanja terena koje je uradio MOL pokazuju da Mađarska potencijalno raspolaže geotermalnim nalazištima koja su bogata litijumom, te u buduće Mađarska bi mogla postati sposobna da zadovolji domaće potrebe, odnosno mogla bi preuzeti ulogu u proizvodnji sirovina koji su po kvalitetu pogodni za proizvodnju akumulatora.”
Strategija računa s tim, da za zadovoljavanje jednog dela domaćih potreba za litijumom, Mađarska će ekstraktirati litijum iz geotermalnih izvora.
Ekstrakcija litijuma iz geotermalnih izvora je – kao što smo već gore opisali – mnogo bezbednija od iskopavanja – mada i tu ima dosta skepse –, a sama metoda je dugotrajnija i manje efikasna.
Na polju industrije akumulatora nije to samo iskopavanje sirovina koja skriva bezbroj potencijalnih rizika, već i prerada akumulatorskog otpada. Naša koleginica, Žuža Bodnar redovno izveštava o pitanjima proizvodnje akumulatora u Mađarskoj. Njeni članci koji pokrivaju ovu temu mogu se pročitati na portalu „Átlátszó”.
Trenutno u Mađarskoj su u funkciji tri fabrike akumulatora, a Vlada planira još nekoliko investicija u industriju akumulatora.
Po rečima Martona Nađa, mađarskog ministra za privredu: „narednih godina, haj-tek proizvodnja akumulatora može da donese Mađarskoj više od 6300 milijardi forinti razvojnih investicija, te tako bi Mađarska postala 4. najveća sila u industriji akumulatora posle Kine, SAD i Nemačke. Proizvodni kapaciteti države bi mogli dostići 250 gigavat-sati, a time bi se zadovoljilo 35% evropskih potreba”.
U svakom slučaju, za Mađarsku bi pristup litijumu od 1,5 miliona tone u RS značio značajnu prednost na tržištu.
Nisu poznati detalji o tome kakvu će i u kakvoj konstrukciji će imati ulogu Mađarska u ovom projektu. Naime, Komisija za koncesije RS nije još raspisala konkurs za eksploataciju litijuma.
Izvor početne slike: Viktor Orban / Fejsbuk. Montaža: Transparentna Vojvodina (Átlátszó Vajdaság)
Tekst: Virag Đurković (Gyurkovics Virág)
Vizuelni materijal: Andrea Dančo (Dancsó Andrea)
Tekst je originalno objavljen na mađarskom jeziku dana 27. 06. 2024.